Општинске новине

776

Београдске општинске новине

стаће њена најздравија срж и снага, упућујем и овом приликом: своје топло сећање и дубоку захвалност. * * * Првих дана по своме доласку на дужност, кад сам у слободним часовима пролазио кроз околину Београда, ја сам желео да нађен изизраз за свој општи утисак о овоме пределу, који ми није изгледао ни добро уређен, ии довољно леп. Али, једна ретко оригиналИа особина, једна неевакидашња импресија, којом овај крај речито говори души посматрача, а коју сам касније и означио у једном од својих чланака, јесте утисак нечег сировог, необрађеног. Стварно, све око вас као да је неизграђено, незрело, али при пажљивијем посматрању и саживљавању са овим пределима човек осећа, да се ту нешто припремало, догађало и сад постепено прелази у непрекидан рад, у једну, такорећи, динамику стварања^ Има земаља у којима дипломату, чим стигне на своје ново место, одмах окружују све удобности које су у вољи модерном човеку. Ту је све спремно да вам се свиди, и да вам испуни живот најпријатнијим изненађењима, која нарочито не треба ни да тражите. Београд, пак, не дочекује тако своје госте, па ни стране посланике који овде треба да заступају своје блиске или далеке земље, али вам зато пружа нешто много интересантније и корјисније. Јер дошљак, ако је човек добре, воље и уме да посматра ствари око себе, има у целој Југославији утисак, који се стиче нарочито у околини Београда: наиме, да се на-

лази у средини где све сазрева, расте, ства,ра се и изграђује, укратко да је у земљи где се нешто догађа. Свугде ће видети живе још незалечене ране, и трагове историских догађаја. Овде на темељима трагичне прошлости ниче нова, радосна, плодна активност која даје земљи нове вредности, нову срећу што је и заслужује један велики, снажан и просвећен народ. И ова слика интересује, управо заноси посматрача. Повлачи га собом ова чудна атмосфера стварања^ рада и борбе, и даје му тако много да он, уистини очеличзн и духовно богат, једном кад мора, с тугом напушта ову земљу велике и срећне будућности. * Ови скромни редови успомена нека буду симбол захвалности за све што су ми Југославија и Југословени дали за време мога бављења и рада међу њима" — завршује г. д-р Флидер своју исповест објављену у листу „Бечки дневник" у Бечу. А његови бројни пријатељи из Београда, из свих редова југословенског друштва, захваљују му најискреније за овај ласкав, можда и незаслужен одзив, као и за све драге успомене, које нам је оставио на себе, свој дом и свој рад у нашој средини. Дипломате његових вредности, људи н>егове културе и пионири чехословачко - југословенског зближења ранга г. д-р Роберта Флидера су предодрјзђене вође у раду на продубљивању срдачде и вечне узајамности наших братских држава. Д-р М■ Зелић