Општинске новине

3*

Београд у праисторији 1 )

I

Прелазећи преко времена стварања или геолошкога доба земље, од примарног до кватернога, можемо рећи да се је човек на земљи појавио тек у кватерно доба, од којих нам је Познатије камено доба, а нарочито Шелско и Ашелско доба, које одговара и појави човека у Београду. Првобитан човек, прошао је кроз разна раздобља, која се разликују према алатима којлма се је служио; одатле потичу 4 доба која се непрекидно у науци испитују: камено, бакарно, бронзано и гвоздено. Нас интересуј*, појава прапоречанина, човека, који је живео покрај река, дакле и пра*поречанина који је живео у то далеко доба на ставама Саве и Дунава у Београду. Укратко, његов је живот у доба Шелско и Ашелско, када је живео човек и у Европ«, а поред љега је био слон, риноцерос и хипопотам. Тај човек је био врло груб; он је умео да направи само једну алатку и то заоштрени шљунак. Парче белутка или кремена он је окресао незграпно другим кременом, те је облика био као у бадема, завршен врхом на једноме крају, испупчен на средини, а на другоме задњем крају заокружен, те је овај крај држао у руци, пошто нема трагова да је насађиван на држаље. У другоме веку каменога доба направио је копље и сечивице, а у трећем веку дотерао је копље и градио је шила. У по!следњем веку старога каменога доба човек је био на високом ступњу, јер је правио разне сгвари од костију, као што су шила, удице, савршени кремени, ножеви, длета и огтало, чега се је налазило заиста нешто у Београду, а нешто у околини самога Београда. Поднебље је било благо, па чак и топло, те се није морао бринути ни о оделу ни о крову. Храна му је била обезбеђена ловом на рибе и дивљач, али се је хранио и плодовима са дрвећа као и дивљом храном. Без сумње у то доба реке су биле препуне рибе, па их је лозио коштаним удицама зашивеним на оба краја. Тек у доба углаченога камена би пронађена савијена удица. Можемо лшслити и да су реке око Београда биле препуне рибе, а околина препуна лова. Јело му је било месо, које је, доцније пекао. Пас је био припитомљен тек у доба углаченога камена. Биљно доба из Шелског и Ашелског доба, а то је доба наноса, откривено је на разним местима, а да је било биљних плодова и у Београду, најбољи су доказ нађене кости Мамута покрај остатака биљних, а приликом разних откопавања која су се у Београду вршила. Први и најтежи корак у култури човечанства учинили су прапоречани, па дакле и они који су живели у Београду на ушћу Саве и Дунава, после чега на шихова станишта дођоше људи

из доба бакра, бронзе и гвожђа. Да напоменемо, да се са станишта и положаја прапоречана, разви постепено цивилизација, о чему има доста примера: Вавилон престоница Халдејаца на Еуфрату, а данас, Лондон на Темзи, Париз на Сени и Београд на ушћу Саве у Дунав. Француски геолог Жорж Гури, тачно је рекао: „Ко зна, у коме даљњем крају и у каквој још дубокој прошлости, треба пронаћиЈ пра-претке од којих је све ово потекло?" II ЧОВЕК У БЕОГРАДУ И ОКОЛИНИ У ПРАИСТОРИЈСКОМЕ ДОБУ 1) У Београду. — На крају Терцијера или трећега доба, Панонско Море дубоко је залазило у Шумадију, према тврђењу Цвијића.. Његово дно сачињаваху равнице преко Дунава и Саве: Банат, Срем, Бачка, Барања и Славонија. То је било у плиоцену, када се је у Европи појавило прво ледено доба, које није додирнуло ни Београд, па ни околину, Тада је Београд био под водом, а над овом вирили су врхови брда: Авале, Космаја, Рудника. Венчаца и Букуље. У току векова, дакле у Прешелском добу, море се повуче, тако да је тле Шумадије остало слободно. Без сумње. ово је повлачење било постепено, а најмлађе Цвијић назива београдским. По овоме научнику, Београд је представљен једним теменом на коме су сада главне улице, Западни Врачар, Зараван ца југу од Чубуре и Бановјо Брдо. На крају терцијера, Панонско Море увлачило се је као какав залив до под сами Торлак. Обална линија приметно је нагнута од југа на север, те се површина Београда завршује одсецима на којима је београдски град. У булбулдерском раздобљу — према долини Булбул-Дере или Славујској долини у Београду, која је испод Врачара, — под водом су биле долине потока: булбулдерског, мокролушког и топчидерскога до Дедиња и Кошутњака. Обалске линије тих долина распознају се и данас, а у томе добу Таш-мајдак био је обала тога мора. Тада је Београд био над водом као рт који је вирио из воде над површином Панонскога Мора. Треба имати на уму да су два последња раздобља трајала врло дуго. Према геологу проф, Павловићу главну подлогу београдскога тла чине лапорац, кречњак и песковита глина, која је створена у Неогену, а то је у другоме делу терцијерног или трећега доба. То се види по слојевима на Таш-мајг дану, на падинама Калемегдана од горњега у доњи Град, на десној обали Мокролушкога потока; преко ових слојева налази се слој глине из кватернога илп четвртога доба земље.

1 » Одломак из великог дела „Прошлост Београда у вези са историјом Србије", које је спремно за штампу.