Општинске новине

784

Београдске општинске новине

У Београду, у томе добу и околини, тј. прво шелско а затим ашелско доба, а доцније у осталим раздобљима кватерна, живиле су животиње из тога доба, када је поднебље било благо, па су нађене и разне човекове алатљике из доба кватерна. Зато, морало је бити и остатака животиња из тога доба. Тако је пронађен повелики део ма лутовога когтура у долини Мокролушкога Потока, а тај је поток данас сав у Ееограду. Геолог проф. Жујевић опазио је зуб и кости од мамута код Вишшице, а то је код самога Београда. Приликом недавнога копања стубова за мост на Дунаву, пронађено је на дну Дунава 1933 г. у земљи много слонових костију, а то су кости старога слона који је тада живео. Све су то» остаци животиња из шелскога и ашелскога доба, а то је из првих векова кватер«а„ који су се у Београду, и околини нашли. Седишта из кватерна, из доба углачанога кгмена, откривена су код Београда у селу Еинчи, на Дунаву, затим у Барајеву, где су пронађене секире и кесери од углачанога камена, кремени и ножеви. Окресине од кремена нађене су у Барајеву по њивама које се зову камените њиве, па и један земљани судић. У селу Беломе Потоку, у близини Београда, нађен је један алат од серпзнтина; у Рипњу, опет код Београда, а у Шупљој Стени, ваљда због живе која је одатле вађена, нађене су стрелице од кварца, првобитни судићи рађени руком, а у Смрдану Потоку, нађено је једно једриште, од кога су се предмети одбијали. У Ееоградском Стојнику, нађен је прост четвртаст чекић, који се јз држао у рукама без држаља. Све су ово докази чзвзкове радљивости из Београда и околине његове, из доба шелског, ашелског и доба пссле овога, што је најбољи доказ, да је на тлу Србије живео човек из кватернога 'доба, дакле из доба наноса или дилувијума. Логично је било претпоставити, да ће се зар где год наићи и на остатак таквога човека или пронаћи његов костур, јер сви напред поменути остаци живтиња, налазе се из онога доба када је човек живео. Заиста, приликом једнога откопавања у Ееограду 1892 год. пронађена је једна човечја лубања, коју је д-р Ђока Јовановић, онда проф. Велике школе, и описао. Његов је закључак да је то лубања човека из првога доба људскога становања у Београду и у Србији. Ево што он о томе вели: „На оној страни која се од сгаре Видин-Капије па скоро до Дунава пружа, на тој малој узвишици, која је у почетку кватерне периоде по свој прилици била и обала широкога језера, а на месту где се копао темељ нове Бајлонове зграде, у дубини од 2 г /г метра у здравоме наносу, нашли су радници десзтину комада слонових зуба, а мало даље и човекову лобању". Зуби сви припадају изумрломе слону Елефас антиквусу. Пошто је лобања у друштву са овим изумрлим слоном наУена, то би и она припадала фосилноме човеку, који

је живео у тако званој хленској периоди. „Лубања" — је вели д-р Јовановић — „имала јако забачено чело, развијене обрвине луке и развијену слепоочну кост'. Он њу убраја у дугоглаве лубање из прве периоде људскога становања. То је био у ствари остатак човека из шелскога доба или дилувијалнога, а то је поречанин, са свима његовим ссобинама, у поднебљу које је било благо. Тај човек морао је бити висок, а не ни онизак ни дежмекаст, зато, што су дугоглави људи високи, као на пример Скандинавци. Лубања је таквога човека нађена при дну Скадарлије, одакле Дунавска обала није далеко, наравно данас, а тада је та обала морала бити у близини нађене лубање. Кад би се истраживало поред Дунава, у Панчеву као и у панчевачкој околини, без сумње да би се могло прјонаћи и других чоЕекових остатака, па могупно и човеков костур истога доба. Тај прапоречанин из шелскога доба живи поред река, када је за живот имао рибе и лов, а поднебље у Београду било је тспло и благо. Отуда, до данас се ниј г з могла пронаћи колиба из тога доба пошто је овај прапоречанин живео на отвореноме месту покрај река. Тачно је мишљење географа Еелића, да је првобитно људско насеље у Београду било тамо где су ставе Саве и Дунава, а то је где се обе ове реке састају. Запажено је, вели Цветић, да културни слој земље постаје све дебљи идући уз Дунав и низ Саву, тако да је на утоку Саве у Дунав дебљина 10 и више метара. Зато се може рећи да се је дунавска обала почела раније насељавати од савске. 2) Преисторијски чозек у београдсксј околини. — После потпунога повлачења леда на север, а то је доба плеистосзна, у Европи настаде тсплије поднебље. Према мишљењу проф. Моргана (у делу „Преисторијско човечанство" — Париз, 1924), појавише се у Европи тада нови народи из Сибира, долазећи од Уралског н Каспкскога Језера, који дођоше на Дунав. То су били мали људи, широкога и округлога лица, црне косе и очију, па заузеше целу Европу. Научници су их поделили у три групе, називајући прву Алпијском, јер заузе Алпе, другу Северном, која заузе цео европски север и део Русије, и средоземном, која се настави у једноме делу Француске, а затим у Италији и Шпанији. Није немогуће да је ова трећа средоземна група била насељена у Београду и његовој околини у то доба. Тада настаде доба углаченога камена и метала. У то доба, уместо да теше своје алате оцепом, човек научи да их глача. Зато је човеку служио песак и брусни камен. Он тада прави секире, батове, кесере, длета знатно савршеније него раније. Глачање спољне површине бива простије и лакше него бушење; Ј ) Јасдиеб сЗе Мог^ап: 1'НитапНе ргеШз^оп^ие Рапб 1924