Општинске новине

Прилози за исгорију Београда

Стари водоводи, чесме и бунари у Београду V — Чесме на изворима и извори

а) Чесме 1 — Госиођнна или Кнегиње Љубице чесма. Нехатност и модернизам уништавају јнаше старине. Једна од тих старина која данас не постоји, а које се само још стари људи сећају, јесте и чесма Кнегиње Лзубице, звана и „Госпођ-ина". Ту је чесму Кнегиња Лзубица подигла као своју задужбину, али не зна се кад. Пошто је Кнегиња Љубица умрла 1843, то је чесма морала бити подигнута раније. Ова чесма била је на месту, где је сада дапгчарска радша г. Димитрија Станчуловића, трговца, у Сарајевској улици. Више те чесме у Сарајевској бр. 8, била је Кнежева, односно доцније Краљева перионица. Подизање ове чесме изискивале су не само потребе ондашњег двора, него и потребе оног краја, коме су најближе чесме биле: Абаџиска, на углу Краљице Наталије и Балканске; Табачка у Босанској бр. 52; Вазнесенска код цркве; и Тоскина на углу Југ Богданове и Босанске. То је било мало за онај крај, па, пошто је већ постојао извор на означеном месту, то је о трошку Кнегиње Љубице и та чесма подигнута. О овој чесми постоји једно писмо Кнеза Михаила, штампано у „Српским Новинама" од 30 маја 1861 год. а које гласи: Обштини вароши Београда: ,,Житељи савамалеки молили су ме 23 пр. мес. да им ради рег^глирања сокака, водећег чесми моје матере блаженопочивше књегише Љубице, и ради украшенија чесме, уступим једно парче моје собствене земље., више именоване чесме. Желећи и сам ову задужбину моје матере што већма украсити, то уважавам молбу именовани житеља и поклањам обштини београдској у приложеном плану нод А. означено место, које са зачеља, т.ј. са етране пута водећег од моје пиваре у Топчидер, 20, са стране сокака водећег чесми 6, са стране штале и другог мог плаца 67 а према чесми, 5 хвати дужине има. Ово парче земље поклањам обштини само ради иаведене цељи а никако на другу коју потребу." М. М. Обреновић У Београду књаз Србски 20 маја 1861 год.

Актом од 27 маја исте године Н = 1708, ОН = 148 Општина је захвалила Кнезу Михаилу на поклоњеном плацу „који ће бити украс чесме и вароши и умножити обштинске приходе". Вредно би било знати на који је начин општина мислила да умножи своје приходе а на рачун плаца који јој је Кнез Михаило роклонио „само ради регулирања сокака и украшенија чесме". Постоји и овај докуменат. У „Српским новинама" од 27 октобра 1873, а у извештајју са седнице одбора општине београдске, држане на дан 30 августа исте године, стоји ово: I „Прочитан је извештај рачуновође: Цлац општински више чесме Кнегиње Л>убице није хтео нико да лицитира. После лицитације јавио се дотадањи арендатор Живко Јовановић, механџија и понудио један дукат на име арвнде." Чесма је имала једну лулу, из које је вода стално текла. За пиће, кажу, да је била прилично тешка. Према казивању г. Гавре Стојковића, железнич. магационера у пензији, (Сарајевска 30) — Госпођина чесма налазила се под брегом и била озидана. Тачно место где је била, данас се не може утврдити, пошто је притиснуто зградама. Г. Стојковић тврди да је та чесма постојала све до 1912. Да је остала сачувана, данас би била лепа и ретка историјска знаменитост; тим пре што ју је као својју задужбину подигла једна српска књегиња. Колико је било нехатности и немарљивости, доказује нам и ова појединост: на седници општинског одбора од 11 фебруара 1899 одборник Никола Спасић „примећује да је на празном месту до Госпођине чесме велика нечистоћа и ђубре, као и да би требало чесму оправити и предати је јавној употреби". На ово је претседник Никола Стевановић изјавио да ће по тим примедбама учинити шта треба. У 1904 г. плац око чесме био је издат Милошу Савчићу, архитекти, под закуп за 240 дин. годишње кирије. И најзад — ОпШтина га је продала.