Општинске новине

802

Београдс ке општинске новине

фије београдског пејзажа. Она улази у етиму не само естетику тог пејзажа, у његову инспирациону моћ, анализира га, даје вишу уметничку синтезу особина тог „ландшафта". * * * У серији оних нових, ванредно лепих издања наше Државне штампарије, која су опремљена с толико уметничког смисла, издана је 1937 год. књига песама под називом „КеНе1з е! гшга^ез" француске песникиње Леиле де Дампијер, супруге бившег француског посланика у Београду. Макар да се из збирке види коликим обиљем мотива ова песникиња уопште располаже, она није мимоишла ни Београд. Занешена за све што је у њему видела и осетила, она га је у овој својој збирци опевала и у поезију о Београду унела и неколико сасвим нових мотива. Укупно је Београду посвећено седам песама. То су песме које долазе под насловом: „Аих Неиуез, Ве1^гасЈе, Је уоиз еспз 1е зојг , КиН с1е Јиш, Косћауа, ТШеи1з, Магз с1е тз Репе1;ге". Читајући их редом којим су објављене, чини се да тај ред није случајан, већ везан за постепеност утисака који су песникињу освојили. Реке су уплетене скоро у сваку од ових песама, као да је песникиња њихову мистерију осетила мистеријом своје сопствене душе. „Оег Р1изз §Љ1; с!ег ЈСап^зсћаИ зетеп Сћагак1ег. 1Јпс1 АНез, \уаз тап иђег с!аз ^-езепНаИ 5сћ1езГзсће за^еп капп, 1азз1 81сћ аи! сће 0с1ег Бе21ећеп", каже један немачки писац говорећи о реци Одри. Ову истину осетила је и песникиња, кад се нагиње без престанка над плаве воде Саве и Дунава. У првој песми збирке упућује им захвалност за све што је у Београду осетила, видела: „Роиг 1:ои1е Шиз10п е! роиг 1ои1;е ћеаи1е". Песма се завршава ванредно лепом строфом, која гласи: „Зоует, ћеп1з зиПои! роиг зе1; а!г с!е рагеззе Коуа1е ои уоиз 1гатег 1ез сопуо1з с1е сћа1ап<3з, боуег ћешз, раззап1з, за§ез, ^ие г1еп пе ргеззе, Роиг се дие уоиз ауег с1'е1егпе1 е1 с!е 1еп1". ;. У другој песми која носи наслов „Белград", и у коју су реке опет уплетене, песникиња евоцира и мистерију београдских ноћи, пева ,3емуну за којим се скрива сунце, Калемегдану као вечном симболу наше пат-

ње и слободе. У другима она се обраћа саучесницима београдске мистике: поносном' дрвећу београдских паркова, зазива душу високих липа чији опојни мирис посвуда продире, пева београдском пролећу и његовој лепоти. Међу најлепше песме без сумње спада песма „Кошава" и то не само по форми и ритму, већ и по садржају и начину на који је песникиња пришла овој мистериозној стихији, која тако често царује над нашим градом. Публициста Гавриловић издао је 1925 год, књигу под називом ,,Ве1§гас1е уи раг 1ез е1гап§егз". У књизи је прикупљено оно што су о Београду изјавили писци који су га посетили у ново доба, после рата, кад је Београд прикупио сву снагу да изађе из оног у што га је рат увео, да се подигне, изгради. Велики француски репортер Албер Лондр у новом Београду остаје задивљен као дете пред чудом из бајке. Гледајући палате нових министарстава, он узвикује: „Уоиз зауег татег 1а р1егге" — Ви знате да рукујете каменом! Пјер де Фонтен, исто тако истакнути публициста, каже: ,,Вео^гас1е, с!е 1ои1ез 1ез тШез сГЕигоре ез! се11е ди1 а 1аН 1е р1из сотр1е1етеп1 реаи пеиуе". Други га називају ,,УШе с!и М1гас1е"" у ком је остварен огроман урбанистички напор, * * * Дуга је листа оних који су понешто забележили, писали и певали Београду. Сви су они, као и они велики јунаци на чијима је костима Београд изграђен, допринели стварању његове Велике Легенде. Француски академик Абел Бонар, откривајући споменик Ламартину, казао је да је Београд ,,УШе с!е 1а репзее". У таковом граду таленти не изостају. Писац који ће Легенди Београда дати завршни садржај и форму, можда је неки од, оних сиромашних дечака, који се сатима играју кликером поред старих београдских капија, или која од оних исто тако сиромашних девојчица што се мало даље од њих играју школице и уз своју игру на том посвећеном месту сасвим несвесно упијају у се велику тајну овог града. У сваком случају треба пожелети да том писцу судбина буде склона, да буде што више суица и радости у његовом животу, јер ће само тако и велика Легенда Београда бити достојан израз генерација оних који су кроз векове радили за њ пером или делом. Д-р Марија Илић-Агапова