Општинске новине

Породични и друштвени Породични живот у турском Београду, у време прве владе Кнеза Милоша, био је потцуно патријархалан, обојен турским колоритом. Све спољне послове обављали су људи, жене су се бавиле само кућом и домаћинством. Домаћински послови у то време били су веома компликовани и тегобни. Једна домаћица била је по цео дан, од раног јутра па до ноћи, запослена. Поред обичних домаћих послова, поред кувања и одражвања куће у реду, поред подизања и неговања деце, поред спремања зимнице, — домаћица имала је да се стара и за рубље и за већи део одела до>маћег и дечијег. Тадашња српска кућа личила је на једну текстилну радионицу, где се прело, бојадисало, ткало, кројило, шило и везло. Ти разни послови, које су обављали и млађи чланови породице, одузимали су већи део времена преко целога дана, према добу, у коме су ти послови обављани. Пошто домаћин обично преко целог дана није долазио кући, запослен ван куће и у чаршији, то се у породицама у подне, за ручак, мало спремало и кувало. У породици, задовољавали су се са најпотребнијим. Тек у вече, кад се очекивао долазак домаћина спремала су се за вечеру боља и одабранија јела. У то време било је много фурунџија — пекара — готово у свакој улици налазила се по једна или и по две фурунџинице, које су врло добро радиле, пошто су и српске као 1 иј турске породице извесна јела носиле на фуруну да се скувају или испеку. И сами кухињски послови у то време захтевали су велики труд, стрпљење и велику издржљивост. У то време штедњака није било. Кувало се на отвореном огњишту, на које је кроз димњак често прокапавала киша или су у зимско доба падале пахуљице снега. У вре,ме зиме, кухиња је била тако хладна, да Г-У се у њој судови са водом смрзавали. Као што рекосмо, кувало се на отвореноме огњишту, у земљаним лонцима и шерпењама. За данашње плаве металне судове у то време није се знало. На гласу су били пештански лонци, ради своје каквоће и издржљивости; стога је било много лончарских трговина доле у Савамали., У зиму, када је напољу владао мраз и када је беснела мећава, а у кухињи се пробијао лед да се захвати вода, многа је дома,ћица тада, са варјачом у руци, крај хладнога огњишта поигравала са ноге на ногу, да своје

(ивот у турском Београду укочене ноге мало открави и угреје. Она је тада играла „фокстрот" тога времена! Ми се шалимо, а јумесније би било, да смо рекли: Слава нашим прабабама, на оволикој њиховој издржљивости њиховом пожртвовању за свој дом и своју породицу. Сви домаћи послови, па и они најфинији, као што су „штеповање" и фини вез, обављани су при једној јединој лојаној свећи! Нарочито су тражене и биле на гласу такозване „ердељске свеће" са црвеним фитиљем. Изгледа да је старе генерације био далеко бољи и оштрији вид, но што га ми има,мо данас. Други начин живота а нарочито јака електрична светлост, изгледа, да су неповољно утицали на способност нашег вида и смањили занатно његов капацитет. Када би настали велики пости, пред Божић и Ускрс, онда би се у цеђу искуваг вало све кухињско посуђе, да буде „носно и то да би се у свакој породици запостило и редовно би се постило кроз цео пост 6—7 недеља. Храна је била доста једноставна, али јака и хранљива. Кувало се на маслу или на лоју. Масти није било, и тешко се могло до свињске масти доћи, пошто су Турци строго забрањивали уопште доношење свиња у варош. Животних намирница било је далеко мање него данас. Од поврћа био је лук, кромпир, купус пасуљ, ређе сочиво и тек у половини лета, после Петровдана, на пијаци се могло добити боранија, боб, паирике и краставци. За карфиол, кељ, келерабу, спанаћ, шпарглу уопште се није знало. Интересоваће бесумње данашње госпође домаћице јеловник, са којим су располагали наше прабабе, пре сто година. Дакле, у кухињама тога времена, справљала се чорба, ђувеч, јанија, капама, папазјанија, бамње пилав, јела од рибе и печења, дакле, све јела грчко-оријенталског порекла, поред неизоставног качамака, попаре и цицваре. Јеловник наших прабаба' у Тестид1а и слаткишима био је богатији. Ту су биле разне 1пите: гшта са сиром, пита од зеља (зеланика) са месом, са сецканим пужевима у време поста, бундевара, пита са орасима; а сл.аткиши су били већим делом оријентални: татлије, шећер — лакум, гурабије, баклава, локумићи, брдорице и покит што кадаиф и нека врста алве.