Општинске новине

Чланци и сшудијв Организација зимскс помоћи у Београду

Зимска помо^ није никад била толико пропагирана и организована на тако широким основама као у доба последње привредне депресије, која је избацила на улицу огромне масе радништва. И преко лета збрињавање, исхрана, одевање, обезбеђивање стана за тако велики број породица, престављао је озбиљан и компликован проблем. У току зимских дана, тешко■Ке су несравњено ве^е. Тамо где не постоји осигурање против незапослености, а то је скоро било правило у великом броју земаља, рачунајући ту и Сједињене Америчке Државе, морала се помоћ за незапослене и њихове породице тражити путем милосрђа, сакупљањем прилога, организовањем прехране итд. Па и у државама где је постојало осигурање за случај незапослености, услед дугог трајања привредне кризе и тешкоћа у које су западале државне финансије, морало се обра^ати осетљивости људи, апеловати на њихово милосрђе, истицати дужност заједнице према њеним члановима и дужност сваког појединца према ближњем у невољи. Организовање прикупљања сретстава у многим државама постало је специјалност читавог реда људи. У Немачкој та је организација везана за највише носиоце режима. На улици су се појављивали најближи сарадници Фирера, први уметници, књижевкици, најпознатије личности данашњице, да сакупљају прилоге за незапослене. Тешко стање огромног броја незапослених било је тако велико да се морало приступити и оваквим сретствима. Претежно аграрна земља, без великог урбанистичког становништва, Југославија није имала оне тешкоће које су снашле изразито индустриске земље. Отуда ни идеја зимске помо-Ци није код нас достигла ни издалека размере које је постигла код неких других народа. Али то не значи да се зимска помо-ћ није делила по свим већим градовима. Уколико је град ве"Ки, па према томе има више оних који су незбринути, у толико је и зимска помоћ добијала веће размере. Оно што је, уосталом, рађено и пре привредне депресије, рађено је и сад, само у ве^ем обиму и на савременији начин. Први по броју становништва, центар политичког и државног живота, Београд је морао бити и остати привлачан за оне који су остали без посла ма где било у нашој земљи. Београд је привлачио к себи незапослено радништво и као важан саобраћајни центар. На путу у потери за послом, радници и намештеници су стизали у

Београд, ту се заустављали да прикупе потребна обавештења и онда се у већем броју задржавали на дуже или кра-Ке време. Најзад, број оних које је требало помоћи повећавали су печалбари сваке године, који, са завршетком сезоне њихова рада, нису напуштали Београд, него су ту остајали да се на неки начин прехране до про/1е"ћа. Сав тај свет, скупљен са свих страна Југославије, тражио је посла или помок У зимске дане њихова беда је морала на-Ки одзива, кад посла није било. Зато је у Београду идеја зимске помоћи добила свој пун израз и широку примену. Интересантно је да се организовано помагање сиротиње преко зиме није отпочело одмах са појавом кризе. Али и кад се почепо, у зиму 1932-33 године, приступати новим методама рада, стари нису напуштани. Тако се дошло до дупле организације и на прикупљању сретстава и на подели помо^и, Јединство је спроведено тек доласком на положај претседника општине г. Владе Или^а и стварањем Акционог одбора за зимску помок До зиме 1932-33 године у Београду је помагала сиротињу преко зиме у главном само Општина, на стереотипан начин, наслеђен још из предратних времена. У ствари то није била никаква зимска помок И прикупљање сретстава и њихова подела вршена је пред Божик Кад прођу ови светли празници, сиротињи су још само дељена помало дрва. Везана у главном за божићње празнике, то је у ствари била божи^на помоК Тако је називана у званичним актима и извештајима, тако је била позната и код самог београдског становништва. Пред Божи^К се чинио апел на дарежљивост грађзнства, Прикупљани су прилози у новцу. Нешто од тих прилога, нешто из редовних сретстава саме Општине, образовала се већа или мања сума, која је на два три дана пред празнике дељена сиротињи на једном месту. Основ за поделу служиле су препоруке одборника и сиротињска уверења. Никакве ближе евиденције о онима који се помажу није било. Дрва су дељена заједно са новчаном помоћи, а понекад су, једним делом, бонови за дрва раздавани одборницима, који су их даље, у својим реонима, делили сиротињи, Систем је био толико примитиван, толико непрактичан, да су биле могуће злоупотребе и приликом прикупљања сретстаза и приликом поделе помо^и. Илустрације ради треба споменути чињеницу, да су два шефа, којима