Општинске новине

770

Београдске општ инске новине

је био поверен овај посао, одговарали пред редовним судом за неуредности материјалне природе. Доцније се покушало са децентрализацијом поделе помоћи, увлачећи у овој посао парохиско свештенство. Мислило се на тесну сарадњу између Општине и Цркве око помагања престоничке сиротиње. Трајнијег успеха није могло бити, јер систем није ваљао. Свештеници су пред сваки Божић правили нове спискове, по свом најбољем знању и умењу, но није се осећао никакав напредак у самом обављању посла, Увек се почињало из почетка. Места где је помоћ дељена давала су слику чудну и жалосну. Тамо се могло видети сцена које су потсећале пре на све друго него на места где се дели помок И то по правилу не грешком оних који деле, него држањем и поступцима оних који су дошли да траже помоћ. Напоредо са оваквим начином помагања створен је и један други, независан од првог, у јесен 1932 године. Иницијативом Управе фонда за стварање и одржавање радничких установа образована је асЈ Нос једна организација са задатком да концентрише на једно место сва сретства намењена незапосленим радницима и намештеницима, и онда да их дели. Та је организација носила име „Централни одбор за помагање незапослених радника и намештеника". Из самог имена организације види се да се није мислило на једну врсту помоћи. У пракси је Централни одбор делио само храну преко за то нарочито организованих кухиња. То је била једна од његових карактеристика, Друга не мање важна састојала се у овоме. Одбор је црпео своја сретства из удела појединих установа и организација које су биле његови чланови. У првој години овога рада вршени су покушаји сакупљања прилога од појединаца, али се није успело. Како су претседник Општине или потпретседник увек били на челу овога Одбора, то се апел за помоћ упу■Кивао тек пошто је Општина прикупила божи-Цне прилоге. Од људи који су већ одвојили за сиротињу и дали преко Општине, није се сад могло очекивати да се одазову у истој мери и апелу Централног одбора. Колико је то тачно види се из чињен/|це да је у првој сезони (1932-33) и поред великих напора и свестране агитације, сакупљено од појединаца и друштава свега 49.944 динара. После овог искуства Централни одбор се ослонио само на уделе својих чланова: Општине, Фонда за стварање и одржавање радничких установа, Радничке коморе и Јавне берзе рада, односно Министарства социјалне политике и народног здравља. Централни одбор је постигао несумњиве резултате. Благодарећи његовим кухињама омогу■Кено је великом броју незапослених радника и намештеника а и самој сиротињи да избегне страшним последицама глади. Систем исхране био је добар и он се у својој основи није требао мењати. Али ако се са исхраном изашло на прави пут, помагања друге врсте, у новцу и у дрвима, вршена су одвојено и без органске везе

са помагањем у храни, Ништа природније него да се помисли на унификацију свих врста помагања преко зиме у оквиру једне нове организације, у којој би Општина са својим већ постојећим особљем вршила сав или бар главни део техничког посла, За остварење ове замисли узео је иницијативу претседник општине г. Влада Илић у јесен 1935 године. У његовом кабинету одржана је 23 новембра конференција којој су присуствовали, поред сазивача г. Илића, г-ђе Августа д-р М. Стојадиновића, претседника владе, Олга супруга Мирка Комненовића, тадашњег министра социјалне политике и народног здравља, Олга супруга Владе Илића, претседника општине, затим преставници Министарства социјалне политике и народног здравља, Црвеног крста, Фонда за стварање и одржавање радничких установа, Јавне берзе рада, Радничке коморе и друштва ,,Насушни хлеб". На овој конференцији једногласно је одлучено да се изврши централизација свих сретстава намењених сиротињи, без обзира на њихово порекло. Стварају се два одбора за зимску помоћ, Акциони и Централни. Акциони са задатком ,,да првенствено развија пуну акцију за прикупљање сретстава за зимску помоћ"; Централном је стављено у дужност „техничко извођење поделе зимске помоћи". У пракси, овај Одбор се од почетка бавио само исхраном сиротиње преко кухиња зимске помоћи. Он је у ствари продужио онај давно започети и срећно организовани посао Централног одбора за помагање незапослених радника и намештеника. У Акциони одбор ушле су г-ђе претседника владе, тадашњег министра социјалне политике и народног здравља и претседника општине, затим претседник Општине, претставник Министарства социјалне политике и народног здравља, и претставник друштва Црвени крст. По једнодушној жељи и усрдној молби свих присутних на конференцији, благоизволела се примити активног претседништва Њ. К. В. Кнегиња Олга. Акциони одбор је постао једна изразито репрезентативна организација, која по своме самом саставу гарантује пуну озбиљност рада који је на себе узела, наиме прикупљање прилога за зимску помок Састав Централног одбора остао је више мање исти какав је био састав Централног одбора за помагање незапослених радника и намештеника. Као правило усвојена је на поменутој конференцији ова одредба: ,,У овај (Централни) одбор улазе претставници организација и установа, које су дале новац за зимску помоћ или улажу труд око спровођења посла поделе помоћи у ма коме виду. Установе и организације које дају најмање 100.000 динара шаљу два делегата, а остале дају по једног." Према овој одредби чланство је двоструко: или по уделу у новцу или по уделу у раду око организовања кухиња. У прву групу, кад изврше уплату, долазе Општина, Радничка комора, Фонд