Општинске новине

Организација зимске помоки у Београду

771

за стварање и одржавање радничких установа, Јавна берза рада односно Министарство социјалне политике и народног здравља. У другу групу долазе пододбори друштва Црвеног крста који учествују у техничком извођењу и контроли организовања кухиња и друштво „Насушни хлеб". На овај начин ограничавање чланства у Централном одбору било је потребно због тога што Централни одбор одлучује ко се има помагати у храни и на који начин да се обави процедура издавања упута за храну. Питање је од велике важности па зато о њему могу решавати само они који доприносе зимској помоКи, На челу Централног одбора је претседник општине, који је, како смо видели, и члан Акционог одбора. Секретар и у једном и у другом одбору је један виши градски чиновник. Тако је постигнута и тако се одржава стална и ефикасна веза између Акционог и Централног одбора за зимску помок Тако организована зимска помо^ се спроводи у Београду ево већ трећа година. Прве две године заиста успешног рада ове организације дале су довољно доказа о њеној целисходности. Онако како је замишљена на конференцији од 23 новембра 1935 године, организација зимске помо^и није се мењала досад и нема изгледа да Ке се мењати у буду^ности, све докле постоји потреба помагања сиротиње у ве^им размерама. Потпуна физиономија ове организације, њен прави смисао и обим њеног делања, рељефно су престављени у овим завршним редозима извештаја Акционог одбора за 1936-37 годину: ,,И Акциони и Централни одбор имају све одлике приватне иницијативе, и ако су у њима чланови претставници неких јавних установа, као што су Општина, Радничка комора, Министарство социјалне политике и народног здравља. Посао се изводи у кругу ових одбора онако како се реши на њиховим респективним седницама, Не постоје никаква писана и потврђена правила по којима ови одбори раде, па ипак се њихов посао изводи по једном тачно фиксираном плану и у светлости апсолутне јавности. Целокупан посао, како онај на прикупљању сретстава тако и онај на подели тих сретстава на домаку је конгроли сваког добронамерног грађанина. За сваки примљени динар и сваку количину примљених намирница даје се пуно обавештење преко писменог извештаја који се штампа, а целокупна архива и новчани документи чувају се у Градском поглаварству. *• Г Ако је вођство организације зимске помоћи У рукама приватне иницијативе, техничко извођење свих послова и на прикупљању сретстава и на њиховој подели, спроводи се преко градске администрације највећим делом, управо само један део послова око исхране лежи ван домашаја градске администрације. Овде је реч о организовању појединих кухиња, које се, у принципу, поверавају појединим ве^ постоје^им организацијама, месним пододборима друштва Црвеног крста. Снабдевање кухиња, спремање намирница

(на пр. рибање купуса), издавање бонова за храну, контролисање оних који се помажу, сав тај огроман посао свршава се помо"Ку органа Градског поглаварства. У осталим пословима ван исхране преко кухиња, подела одела, намирница, огрева итд., све се то изводи преко градског чиновништва. Ако се томе дода да Општина редовно ослобађа плаКања трошарине све намирнице, које се набављају за зимску помоК, онда је јасно да је удео Општине у зимској помоКи далеко већи од суме положене у готовом новцу. Из овога што је речено произилази да је организација зимске помоКи једна сретно изабрана и сретно реализована допуна градске социјалне политике у најтеже доба године, зими, када су сретства градске општине недовољна да се подмире све потребе оног дела становништва које није у стању да обезбеди себи преко зиме исхрану, огрев, одеКу, тако да је друштво позвано да тим својим сиромашним члановима притекне у помок ЦентралишуКи сва сретства намењена за помоК сиротињи преко зиме на једно место и делеКи та сретства преко једне сталне и за то оспособљене градске администрације, постиже се максимум у економији сретстава и рационалном помагању сиромашног становништва". Из свега овога произлази да је организација зимске помоКи, у данашњим приликама и код данашњег схватања нашега света, нашла своју погодну организацију која најбоље одговара циљу којему служи. Техничко пословање, у оквиру ове организације, унапређује се, међутим, из године у годину, Раније, пре оснивања Акционог одбора, како смо видели, није постојало јединство организације. ВаспостављајуКи то јединство васпостављена је и централизација евиденције београдске сиротиње. Из једног места и на основу истих података о сваком индивидуалном случају беде, деле се све врсте помоћи. У пракси тај посао изгледа од прилике овако. У оквиру Социјалног отсека градског поглаварства организована је централна сиротињска картотека. У овој картотеци прикупљени су податци за око 8.000 породица. Свакога лета врши се генерално проверавање свих породица унесених у картотеку, а појединачна проверавања врше се и у току целе године. Подаци се уносе у картон искључиво на основу прикупљених чињеница на лицу места, У картон се убележавају све промене што наступају у току времена и све врсте помоКи што се дају дотичној породици. Поред аналфабетског кључа за изналажење најбржим путем сваког породичног картона и сваког члана пописане породице постоји сврставање и по улицама: у централној сиротињској картотеци зна се у свакоме тренутку колико има сиротиње у ма којој улици Београда. БлагодареКи овако изведеној организацији евиденције свих случајева који долазе у обзир није тешко спровести поделу сваке врсте помоКи. Кад се зна за сваку пописану породицу у каквим приликама живи, лако се издвајају оне које