Општинске новине

Правна хроника Одлуке Државног савста

Пре него што приступи оцени законитости градских статута, уредаба или правилника који имају утицаја на градске финансије, надзорна власт их мора претходно доставити Министру финансија ради оцене њихове целисходности. Банска управа као надзорна власт задржала је од извршења, на основу § 134 Закона о градским општинама, правилник градске општине о наплати такса у корист града у буџетској 1937/38 год., јер је нашла да је исти у противности са законом. Против ове одлуке град је изјавио жалбу Државном савету, коју је Државни савет уважио и својим решењем бр. 6166 од 12 марта 1937 год. поништио је одлуку надзорне власти са овим образложењем: „У § 91 Закона о градским општинама прописано је специјално поступање при оцени законитости градских уредаба и правилника који имају утицаја на градске финансије, па се тако и овде морало поступити пошто је овакав правилник неоспорно од утицаја на градске финансије. Овим прописом стављено је у дужност надзорној власти да, пре него што приступи оцени законитости оваквог правилника, достави исти Министру финансија на оцену целисходности дотичних одредаба, саобразно § 116 истог закона, па тек по добивеном пристарку Министра финансија приступи оцени његове законитости (§ 134 истог закона). Овде међутим надзорна власт није тако поступила, већ је, пропуштајући да Правилник претходно достави Министру финансија на оцену целисходности његових одредаба, приступила оцени његове законитости, нашла да је противан закону, па затим одлуку (односно Правилник) задржала од извршења на основу § 134 Закона о градским општинама. Пропуштено је дакле нешто што закон изрично наређује да се претходно учини, и већ по томе ожалбено решење се показује као противно закону и као такво не може опстати. Са ових разлога Државни савет је морао жалбу уважити и ожалбено решење поништити стим да Банска управа, као надзорна власт, накнадно достави ожалбену одлуку (односно Правилник) Министру финансија на оцену целисходности његових одредаба, па тек онда, у случају пристанка, приступи оцени његове законитости и о томе донесе своју одлуку у смислу § 134 Закона о градским општинама." Прописи о престанку службе и дисциплински прописи Чиновничког закона, који по § 104 Закона о градским општинама важе и за градеке службенике, не односе се и на дневничаре у служби градских општина.

Један дневничар градске општине отпуштен је и» службе одлуком претседника градске општине без отказа, какав је отпуст дисциплинска казна за дневничаре — отпуштање (престанак службе без отказа). Против претседникове одлуке отпуштени је ставио приговор на градско веће, који је одбило градско веће, против чије одлуке изјавио жалбу Министру унутрашњих послова, истичући, да он није могао бити отпуштен без отказа јер је то дисциплинска казна, а та дисциплинска казна могла се изрећи само на основу спроведеног дисциплинског поступка, којег у његовом случају није било, што је противно прописима чинов. закона, чији дисциплински прописи важе и за градске службенике по закону о град. општинама. Министар је одбацио ову жалбу, а и Државни савет пресудом бр. 6455 од 22 марта 1937 год. одбацио му је тужбу против министарског решења са ових разлога: „Према § 104 Закона о градским општинама имају се одредбе које важе за државне службенике о престанку службе као и о дисциплинској одговорности сходносмислу примењивати и на градске службенике уколико овим законом није друкчије одређено. По чл. 8 Статута Општине града Београда, међутим, општински службеници се деле на чиновнике, званичнике и служитеље. Из ове одредбе произилази, да за дневничаре када нису уврштени у градске службенике, које градска општина прима у своју службу на основу чл. 19 поменутог Статута, не важе сходно смислу одредбе за државне службеникг (§ 6 Ч. 3.), а у обиму предвиђеном у цитираном § 104 Закона о градским општинама, као ни одредбе §§ 175, 176, 177 и 179 Закона о чиновницима од 1931 год. То несумњиво произлази из чињенице, да је у § 104 Закона о градским општинама реч само о службеницима, а не и: о дневничарима, па да би се на њих имале примењивати сходно смислу одредбе X главе Закона о чиновницима од 1931 год. Али све кад би се на општинске дневничаре и примењивале одредбе X главе Ч. 3., тужиочево тврђење у погледу дисциплинског поступка би било неумесно стога, што у тој глави, којом су регулисани службени односи дневничара у државној служби није уопште прописано, да је за изрицање дисциплинских казни у смислу § 175 у вези са § 176 тога закона потребан специјални дисциплински поступак,, како је то прописано само за државне службенике у § 194 Ч. 3. Из аката предмета спора види се, да је записничким саслушањем тужиоца и неколико пиљара са Јованове пијаце у Београду утврђен неправилан рад тужиоца. Како, међутим, у смислу чл. 20 Статута општине града Београда дневничари могу бити отпуштени из општинске службе без обзира на мотива-