Општинске новине

Беог радске општинске новине

Према Сави и Дунаву тадашњи Београд се ггружио са једне стране до Савамале, а са друге до Душанове улице. То је био најнасељенији крај, у то време и центар вароши. Варош Капију и Савамалу држали су у својим рукама хришћани, српски и грчкоцинцарски трговци и занатлије. Ту су се налазили разни дућани, према потреби, захтеву и укусу тога времена: бакалнице, болтаџинице, галантериске радње, магазе, лончарије, абаџијске и терзијске радње, бербернице, симиџинице (пекаре) итд. Зерек (ул. Кр. Петра) у Душанову улицу, беху за себе резервисали турски трговци, помешани са Јеврејима. Ту су се ређали дућани са цариградском робом, терзије, папучари, бакали и безброј дуванџиница. На ћепенцима виђале су се гомиле, читаве пирамиде од танких, златно-жутих свилених влакана дивнога дувана, који се отворено продавао на оку. Мало даље на ћепенку, повучени у унутрашњост дућана, клечали су крижачи дувана, који су ту у „аванини" крижали ароматичне жуте листиће, који су својим мирисом натапали целу улицу. То је било срећно доба за пушаче! Дукат ока најфиније бошче! Живот економско-привредни у старом турском Београду био је ванредно једноставан. Новац је имао велику вредност, производи су се добијали у бесцење. Упамтио сам прричање једног Београђанина из тог времена да је као „чирак" послат на пијацу да купи намирнице за целу недељу дана, добио цигло 30 пара динарских и са то басноеловно мало новаца он је покуповао све и са пуном корг пом разних намирниЦа дошао кући и још дрнео куеур. У то време једна мала кућа могла се купити у Београду за 100 гроша, велика кућа за 4—5000 гроша (око 1000 динара). Новац у промету у то време био је сав могући; најчешће у чаршији и на пијаци оптицали су аустријски цванцик и као већа монета аустриски талир, онда руске копејке и руске рубље и нешто мало туреког новца). Ситан новац био је стари аустријски велики бакарни двадесетопарац у величини потковице и руска копејка. У старом турском Београду, најугледнији друштвени положај имале су старе цинцарске и грчке породице, међу овима нарочити углед су уживале „хаџије". Већ сама титу-

ла једног хаџије давала му је право на ие(узетна поштовања. Те грчко-цинцарске породице живеле су доста повучено и код њих се могао наћи понајвећи конфор, у сравњењу са осталим грађанским породицама. У њиховим' кућама налазило се доста скупоцене цариградске робе: свиле, кадифе и других скупоцених) тканина, скупоцених ћилимова из Смирне и Анадола, финог бакарног и сребриог посуђа и много разних других драгоцености и накита. Један необичан и узбудљив догађај тога времена Године 1827 једнога дана деца, кбја су се играла на Јалији, одједном су приметила како Дунавом плови неко страшно чудовиште уз хуктање и из своје утробе избацује читаве облаке густог црног дима. ИзненађеИи и преплашени они се растрчаше својим куКама да јаве својима о чудовишту које се на Дунаву појавило. За трен ока цела Јалија била је притиснута мношТвом разног света: Јевреји, Турци, Цинцари и Срби, одједном све се то слегло из ближих и даљих улица да види ово до сад невиђено чудо. Свет, преплашен, посматрао је овај призор и тумачио на разне начине према своме схватању,. Кад је поновно хуктање и избацивање клобука црног дима отпочело поново, свет је у највећем узбуђењу почео да крши руке, а уј то чули су се разни узвици „Алах агбар"! од стране Турака, Јевреји су опет исказивали свој страх узвикујући: „Адонај елох ејно!", Срби хришћани призиваху Бога и Богородицу. Турци су говорили да је То једна вој|ничка направа, коју је Москов послао да поплаши њих Турке; Јевреји пак говорили су, да је то чудотворан замак чаробњака Билимонта из Библије. После пола часа гледања и узбуђења присутни приметише да је ово чудовиште отишло даље у правцу Земуна поред бедема куле Небојше. Свима лакну у души кад видеше да их је напустило и на миру оставило ово водено чудовиште. То водено чудовиште у ствари није биЛО ништа друго него први пароброд који се 1827 год. први пут појавио на Дунаву код Београда. Влад. Ст. Каћачски