Општинске новине

Радио изложба на Београдском сајмишту

Под покровитељством г. Војка Чвркића, Министра пошта и телеграфа, а под почасним претседништвом г. Владе Илића, претседника Београдске општине, орагнизовао је Радиоклуб на Сајмишту, у павиљону Николе Спасића, врло успелу и интересантну велику међународну радио изложбу од 23 јануара до 1 фебруара. То је пета велика радио изложба. На изложби је учествовало четрнаест светских фабрика за производњу радиоапарата и радиостаница. Приказани су најмодернији пријемни и емисиони апаратиј, а изложени су и апарати за телевизију и неки нови проналасци у радиофонији. У самом изложбеном павиљону била је постављена и специјална краткоталасна емисиона радиостаница, која је преко целог дана вршила пренос са изложбе на таласној дужини око 41 метра. Свечаном отварању изложбе, 23 јануара пре подне, били су присутни: Изасланик РБ. В. Краља пуковник г. Сондермајер, Претседник Општине г. Влада Илић, министри г.г. генерал Марић и Чвркић, претседник Државног савета г. Сагадин, потпретседник Београдске општине г. Драг. Тодоровић, виши чиновници Министарства војске и морнарице, Министарства пошта и телеграфа, Министарства просвете, претседник Сајма г. Милан Стојановић, трговински аташе чехословачког посланства и велики број угледних грађана. Претседник Радиоклуба г. Станоје Протић поздравио је присутне и захвалио се покровитељу изложбе г. Чвркићу, Министру пошта и телеграфа. Изнео је у свом говору задатке Радиоклуба, који ради на окупљању и номагању радиоаматера и њихових настојања, настоји да проиагандом створи интересовање и разумевање за радиофонију у најширим народним слојевима. Министар пошта и телеграфа г. Војко Чвркић истиче у свом говору значај радиа. Радио даје потврду да је ум људски- у стремљењу за новим изумима недостижан. Да му је граница негде близу божанских висина. Радио је потстицај и генију за нова стварања, а човеку даје права на велики понос, јер у њему види потврду да је најсавршенији створ у царству света. Изнео је даље у свом говору програм свога Министарства на ширењу радиофоније. Изграђују се радиоемисионе станице довољне јачине, према потребама нашег народа, како би се радио учинио приступачним економски слабијем свету, који ће моћи и јевтиним и једноставнијим пријемницима добро чути домаће емисије свуда у земљи. Ради се на усавршавању музичког и говорног дела радио програма, који ће бити подешен за огромну масу слушалаца различитог образовања и укуса, различитих интереса и опречних гледишта. Треба омогућити народу да се јави пред микрофоном тако да постигнемо ону идеалну двојност да народ чује глас који га снажи, подиже, крепи и проовећује, али да се чује и глас народа преко кога струје непресушни сокови који треба да прострује као здрави нерви кроз националну културу. Народне мотиве треба да узму и обраде јачи духови и да се тим путем осигура изграђивање националне расне југословенске културе. Изложба коју приређује београдски Радио клуб помаже решење тих проблема ,јер ствара шири круг љубитеља радиа и даје потстрека стваралачким духовима,

зато је- и поздрављамо, — завршио је г. Чвркић. Гости су са пажњом разгледали целу изложбу. На изложби су изложене, поред најновијих пријемних радио-апарата, и радиоемисионе станице. И наше војно ваздухопловство узело је учешћа на изложби са својим апаратима за пријем и предају (међу њима изложило је и две аеропланске примопредајне станице). На издожби је изложена комплетна примопредајна радио-станица за цивилну и војну употребу. Изложена је и једна емисиона лампа од 300 киловата, која је 150.000 пута јача од једне обичне радио-лампе. Посетиоци су могли видети један огромни звучник, „Кројслер" централу на ветар (која пуни акумула•горе од 6 волти, даје бесплатно струју за један радиој и 2 сијалице за осветљеше стана), и много других занимљивих апарата. Фирма „Теленфункен" је изложила апаратуру за снимање грамофонских плоча (пробе су вршене пред публиком) и комплетну аеропланску инсталацију за спуштање при слабој видљивости. Било је интересантно и одељеше у коме су излагали радиоаматери. Ту је било оригиналних радова и правих изума. Нарочито су падали у очи радови двојице београдских студената технике г.г. Мирка С. Трпковића (који је добио I награду од 2.000.— дин. за краткоталасни пријемник) и Драгомира Хаџи-Вуковића, затим приватног чиновника г. Јосипа Бего, и неколицине гимназиста г.г. Милутина Марјановића, Николе М. Раденковића који је добио II награду од 1.000 дин. за примопредајник, Љубише Ђурића, Ђур,е Бојошића и Тихомира Јакшића (који је добио трећу награду). Интересантне су статистичке табеле које је изложило Министарство пошта и телеграфа. Према тим табелама, број радио-претплатника износио је 1933 године 58.896, а 1937 године 112.037. Порастао је дакле за 5 година готово двоструко. Највећи је пораст 1937 године за последња 4 месеца (од 101.933 у септембру до 112.037 у децембру),. а од тога највише у децембру (за непуних 5.000). За првих седам месеци пораст је само у јануару и нешто мало у фебруару, у марту и априлу стагнација, у мају и јуну падање, у јулу стагнација, у јулу врло мали пораст. За свих првих осам месеци пораст је само за 2.143 претплатника. Према томе, може се закључивати да ће се овај пораст из децембра прошле године продужити и у 1938 години. Највише радио-иретплатника отпада на Дирекцију пошта, телеграфа и телефона у Новом Саду (30,47 о/џ) г затим на Загребачку дирекцију (21,49%), па Београдградску (17.59°о), Љубљанску (14.32°/о,) и т.д. Најмање отпада на Цетињску дирекцију (1.72°/о). Приређивачи изложбе завели су и једну новину да би привукли што већи број грађана и заинтересовали их за радиофонију: Сваког дана извлачена је лутрија на тај начин што су улазнице које су тога дана продате, а које су обележене бројевима, играле на лутрији као срећке. Онај посетилац радио изложбе чији је број улазнице извучен на лутрији добивао је скупоцен радиоапарат. На исти начин преко лутрије давана је срећном добитнику и претплата на радиоапарат на дуже време.