Општинске новине

Кглтурна хроникб

Божићна издања београдских дневника о Београду

Београдски дневни листови — „Политика", „Време", „Правда" и „Самоуправа" — дали су ове године о Божићу ванредно лепе и разноврсне прилоге. Има ту чланака од трајне научне и литерарне вредности од познатих наигих писаца. Највише има историјских чланака, па приповедака и песама, а има и популарних чланака из разних научних области, као и чланака о актуелним проблемима. За жаљење је само што ти листови не дају овакве прилоге у засебној свесци, у облику ревије, која би стајала у библиотеци читалаца са осталим књигама од трајне вредности. Преко празника се мало чита, а после празника, чим се појаве нови бројеви дневника, бацају се стари, без обзира да ли су прочит.ани или не. Немамо довољно простора да се осврнемо на све ствари од вредности. Зато ћемо се осврнути само на оне чланке који су у вези са Београдом, његовом историјом и животом, и са Београдском општином. ПОЛИТИКА доноси значајну изјаву Претседника Београдске општине. г. ВЛАДЕ ИЛИЋА о финансијским урбанистичким, здравственим, социјалним и саобраћајним питањима Београдске општине. Г. Влада Илић се прво осврће на нови буџет Беогградске општине и констатује: Док се ранијих година општина све више гушила у дуговина, који су били и веома скупи и краткорочни, па тиме и врло опасни, дотле су се за последње три године дугови Београдске општине смањили за три стотине милиона динара. Успех није само у смањењу дуговања, него и у санацији општинских финансија. Јер, тих три стотине милиона динара, који су били летећи дугови, претстављали су веома тежак баласт, који је гушио општинске финансије, а Општину би најзад довео до банкротства. Г. Илић наглашава да пред Општинском управом стоји питање великих комуналних радова, који захтезају на стотине милиона динара. „Кад се има у виду ова будућа потреба за великим финансијским сретствима, онда је тек јасно шта значи данашња сређена финансијска ситуација и повраћени кредит Београдске општине". У даљој изјави г. Илић истиче значај уређајних основа за даљи развитак Београда — регулационог плана, уредбе за његово извођење и грађевинског правилника за цео Београд, са Земуном и Панчевачким Ритом — чији се програм изводи у споразуму са Министарством грађевина. Износи шта је све досад од тог програма извршено,, а што је у раду, задржавајући се нарочито на изменама око Парламента, на Ташмајдану и око моста Краља Александра. „За уређење земљишта код Парламента израрађен је и регулациони план; Министарство грађевина у ]начелу га је усвојило. По њему цео терен између зграде Аграрне банке и Главне поште обрадиће се у зеленилу, са потребним површинама за саобраћај. Исто тако израђен је регулациони план за Ташмајдан; налази се на одобрењу код Министарства грађевина. Према том плану предвиђа се један велики трг око цркве светога Марка. Трг ће бити сасвим отворен према улици Краља Александра тако да би постојећа црквена зграда била порушена. На Ташмајдану предвиђа се још један нов трг. Он ће бити окружен великим јавним зградама и то: Државном хипотекарном

банком, Академијом наука, Општинским домом и Палатом правде, која је предвиђена на углу Хартвигове и Краља Александра улице". У прошлој години Општина је подигла неколико нових модерних школа, — каже г. Илић —I а у току ове године подигнуће још пет нових школа са 44 учионице. Тако ће бити подигнута зграда за Грађанску школу са 12 учионица, па школа у Раковици, школа на Дунавском крају са 12 учионица, нгкола у Железничкој колонији са 4 учионице, школа на Црвеном Крсту са 12 учионица, и дозидаће се један спрат на школи у Предграђу Краљице Марије. Поред ових радова наставиће се зидање радничких станова, подигнуће се дечје летовалиште у Кошутњаку, уредиће се пијаца код Цветкове механе, створиће се житна пијаца за сточну храну, а изградиће се хладњаче у Мртвачници и подигнуће се на пијаци Зелени Венац продавница за млечне производе и сувомеснату храну. Затим, продужиће се радови на зидању Дома за напуштену децу и незбринуте старце, а приступићг се и подизању Шегртског дома, који ће стајати три милиона динара. Говорећи о социјалном и здравственом старању Београдске општине, г. Илић подвлачи да је Општина подигла модерно Дечије прихватилиште, на чије се изграђење утрошило 8 и по милиона динара. „Ово замашно дело Општине београдске, како по финансиским издацима тако и по социјалном значају, спада у најмодерније и највеће установе ове врсте на Балкану, а по рационалној организацији треба да буде сасвим нове концепције". Изградиће се стална дечија летовалишта, а напуштена деца добиће још ове године свој дом, који ће ускоро бити освећен. Г. Илић даље говори о усавршавању здравствене службе, о проширењу Градске болнице и о повећању возних објеката Дирекције трамваја и осветљења. „Политика" доноси интересантан чланак г. Д-РА ЈОВАНА РАДОНИЋА „У Београду пре двеста седамдесет две године", у коме писац додирује пролазак турске војске великог везира Ахмеда Ћуприлића 1663 кроз Београд за Будим, када је султан Мухамед IV објавио рат Леополду I. После завршеног рата, у коме су победили Турци, Леополд I је организовао велику сјајну депутацију најугледнијих аристократа из свих западних европских земаља, на челу са фелдмаршалом грофом Валтером Леслијем, која је, на свом путу за Једрене, дошла 1555 1 г. и у Београд. „На том путу ни једно место, сем Будима, није више привлачило пажњу западне аристократије него Београд". У то доба налазио се у Београду дубровачки поклисар Јакета Палмотић, који је искористио прилику да ступи у везу са овом сјајном депутацијом. Жив и карактеристичан је опис уласка ове необичне депутације у Београд, из кога се види и слика тадашњег Београда: „Улазак грофа Леслија и његове сјајне пратње у Београд био је веома сликовит. Неколико врло лепих коња вукло је богато украшене кочије, поклон цара Леополда султану Мухамеду. Окружен многобројном пратњом на бесном хату, јахао је достојанствено стари ратник гроф Лесли, све доскора коман-