Општинске новине

Београдске општинске новине

дант Славонске војне границе. Лепота коња и китњаста опрема, шаровито и ванредно богато одело западних великаша, који су се поносито кретали кроз београдску варога ка тврђави да учине онде подвореше београдском паши, пажеви, музичари и трубачи изазвали беху дивљење београдског становништва, састављеног од Турака, Срба, Грка, Јевреја и доста бројне дубровачке колоније. Западњаци опет с интересом посматрали су Београд и његове неколике врло лепе џамије танких минарета, ханове (Шећер-хан, Пиринч-хан, Ибрахим-пашин-хан, Чизма хан итд.), ниска кубета на хамамима, пазаре с нагомиланом робом из Египта, Шама, Триполиса, Бејрута и Смирне". Г. Радонић описује још неколико карактеристичних догађаја у вези са том депутацијом, из којих се види богатство и углед Дубровчана који су живели у Београду. „Политика" доноси даље чланак Г. Д-РА ДРАГ. Б. ЈОВАНОВИЋА „Унизерзитетска насеља у Београду", у коме је писац изнео развој и разграњавање београдског Универзитета с обзиром на зграде у којима ради. Данас београдски универзитет располаже са близу 40 зграда мањих или већих, распоређених у више насеља. ВРЕМЕ доноси низ шала и интрига из старог Београда под насловом „Шаљивчине и пашквилаши" из пера Г. М. Б. НЕДИЋА. Затим чланак из праисторије Београда од Г. ЈОВАНА ОБИЧНОГ „Стада мамута некада су трчала по Бесграду". Занимљив је чланак у „Времену" „Улазак руске војске у Београд 1811 године" од Г. А. ИВИЋА. Ту писац описује колебаше Карађорђа и његових доглавника између Аустрије и Русије и коначну једнодушну одлуку, на предлог Карађорђев, скупштине војвода и народних старешина да се Србија стави под окриље Русије (24 јануара 1811). Вршене су у Београду велике припреме за дочек руске војске, која је била обавештена о одлуци београдске скупштине. Руска војска — 600 пешака и 12 коњаника кренула је из Буукрешта са српским првацима Миленком Стојковићем, Доситејом Обрадовићем, владиком Леонтијем, а доцније јој се придружио и Петар Добрњац. И коњица и пегаадија српска изагале су пред Смедеревску капију да дочекају Русе. Карађорђе на челу коњице, са свима сенаторима и другим старегаинама, пошао је пред Русе ван града. „Сви су били одевени у најсвечаније хаљине, само је Карађорђе био у сасвим једноставном, н>еговом свакидагањем оделу и без ордена". 10 јануара у 11 и по часова појавио се пред Смедеревском капијом Карађорђе са својом пратњом, са три заставе. За Србима је долазио пуковник Бала са руском војском са 4 заставе, 4 топа, и 8 кола са муницијом, а за њима руски дипломатски агент Теодор Недоба и српски прваци. Долазак Руса поздрављен је пуцањем топова са београдских бедема. Пред капијом ;е дефиловала српска пегаадија. Руски пуковник Бала начинио је пред Карађорђем сабљом дубок поклон до земљје и упитао га је да ли може ући у град. Карађорђе му је одговорио да може.

Кратко време иза тога отслужено је у цркви благодарење и молепствије за цара Александра I, уз присуство руских официра, Карађорђа и осталих српских првака. Чинодејствовао је парох и познати књижевник Вићентије Ракић. „Време" доноси необично лепо написан чланак Г. Д-Р ЈОВАНА МИЈУШКОВИЋА, градског већника, „Христ као савршени психотерапеут", чија је главна идеја да је прави лекар уметник који се рађа, а ке посгаје. Писац анализира утицај лекаревог „отменог тона који пријатељски одјекује у дупги болесника и који врло често више успе него скупоцени лекози и луксузне куре", наглашава да лекар поред медицичског зчања мора да има љубави према болеснику, да има интуитивног дара да брзо упозна природу болести, да успостави поверење између болесника и себе и да буде над болесником супериорнији, да води болесника, па и оног најинтелектуалнијег. „Христос је био велики лекар и без медицинског факултста и то савршен психотерагтеут". Он је лечио својим моћним утицајем на болесника, као што и данас чине највећим делом велики лекари. Писац истиче важност лекареве личности нри лечењу, који, поред великог познавања медицине и искуства, мора да има у себи нечег ирационалног: љубави, доброте, мађије, сугестије. ПРАВДА доноси уметнички инспирисан чланак Г. ВЛ. ВЕЛМАРА ЈАНКОВИЋА „Фићир — Бајир" — брег размишљања, како су Турци називали Калемегдан. Затим доноси чланак Г. ЂОРЂА ДЕДИЋА „Кућа на Варога капији у којој је живео Кнез Михаило спада у најстарије зграде престонице", где писац детаљно описује ову кућу, која се налази око места где је сада просечена Иван Бегова улица. Кућа служи и данас, али њен старински изглед крњи пластичну лепоту нове улице, па ће се морати, можда већ идуће године, срушити. Писац описује и унутрашњост куће, са старинским унутрашњим уређајем, са собама у којима је становао Кнез Михаило и примао своје интимне сараднике и пријатеље: Гарашанина и друге. „У левом крилу куће налазио се атеље онда чувеног сликара Мурата". После погибије Кнеза Михаила, кућу је купио Илија Пржић, извозник. 1880 године купио је кућу београдски адвокат Јанићије Пантелић, а после његове смрти купила је Јелена, супруга д-р Данила Данића, државног саветника. Од то доба кућа се налази у јвласништву породице Данић, и данас ту живи г. д-р Данило Данић, касациони судија, с породицом. „Правда" даље доноси чланак Г. СПАСОЈА ЂОРЂЕВИЋА „Како је Змај изабран за београдског опгатинског лекара". Ту се описује афера једног општинског лекара из 1891 године, д-р Николе Николића, који се је надмено понашао према болесницима, па је то своје незгодно понашање пренео и на мртваце, Једно мртво дете у Палилули „дрмусао је и није дозволио да се сахрани", иако су сведоци доказивали да је дете већ два дана мртво. Та је „афера" узбудила београдско грађанство и цео опгатински одбор, који је тог лекара једногласном одлуком отпустио из опгатинске службе.