Општинске новине

Соколство

Соколско друштво Београд X за Вождовац, и предграђе Краљице Марије „Не треба ићи за догмом, већ заћи у пун живот свога народа". тако је рекла Рената Тирш југословенском Соколству у Прагу 1930.

Француска Револуција, снажан покрет у току XVIII века, истакла је гесло: „Слобода, једнакост, братство." То је усталасало не само Француску, већ и цео културни свет, цело човечанство. Европа је била скоро сва заталасана. У н>ој су нови погледи почели да преовлађују: — рушен је стари феудални поредак, — негирана су племићска преимућства, — ропство се укида, — празноверје, незнање устукло је испред оних који су били потлачени, који су се освестили. Срби су од Словена (изузев Руса) били први, којима је под утицајем Француске Револуције пошло за руком, под вођством Вожда Карађорђа, да растргну окове ропства, да се ослободе од Турака. Хрвати нису били у могућности да себи прибаве Слободу са оружјем у руци. Словенци нису били у могућности да оружаним путем себи стекну Слободу, мада су се снажно опирали духовно и економски. Бугари су уз помоћ Русије стекли оружјем слободу. Чеси и Словаци нису могли оружјем да се ослободе тираније Аустроугарске. Пољаци тако исто тек после светског рата, као последицу слома Аустроугарске, Немачке и царске Русије добише слободу и самосталност. Соколство, у коме су предњачили Чеси (окружени германским морем), одржало је потлачене (упочетку слабе и незнатне). Јер су приступили кроз Соколство економској еманципацији, подизању народне свести и морала, оснивању свих могућих националних удружења. Чеси су предњачили свима Словенима. Код њих, у њиховоме народноме животу, најважнији је догађај а и најзначајнији датум био дан оснивања соколског друштва, 16 фебруар 1862 године, када је д-р Мирослав Тирш прокламовао соколску идеологију: телесно вежбање појединаца, а и ускупно ставио је у службу моралнога препорода целога народа. Соколство, као семе бачено на патриотско тле, уродило је плодом. Као печурке за кратко време никла су соколска друштва по целој земљи где је било Чеха и Словака. Соколство је, по угледу на Чехе, одмах почело да се развија и код осталих Словена:

— Словенци су 1863 год. основали своју соколску организацију и назвали је „Јужни Соко", — Хрвати су основали своју соколску организацију 1874 год. и назвали је „Хрватски Соко". — Срби у Србији, заузети сређивањем економских и политичких прилика после Ослобођења, основали су соколске организације 1881 год. Они пак у Аустроугарској оснивали су свуда своје соколске организације одмах иза Хрвата и упоредо са њима. Соколство до Светскога рата у Србији ширило се и напредовало. Оно је учинило, те је елан свих Србај, а с јњима и свих добровољаца Хрвата и Словенаца, у коначној победи, крунисан стварањем Краљевине Југославије. Краљевина Југославија је резултат напора свих патриотских свесних Југословена. Клица тога патриотскога рада, а после и успеха, несумњиво лежи у соколској свести Југословена. Соколство после Светскога рата добија своје право име и свој пун и одређен задатак.: — „Соколски савез Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца" остварује се 28 јуна 1919 год. на сабору у Новом Саду. — „Југословенски Соколски савез" истиче се на Главној скупштини у Марибору 30 априла 1920 год., када се још истиче формула: „Ен Краљ, ена Држава, ен Народ" („Један Краљ, једна Држава, један Народ"). — „Савез Сокола Краљевине Југославије" законом од 5 децембра 1929 год. оснива се са чисто соколским програмом ,коме приступа у целости „Југословенски савез". Соколство по томе закону има за циљ: — да подиже телесно здравље, — да ствара морално јаке и национално свесне држављане Краљевине Југославије. Соколство Краљевине Југославије организовано је овако: I Соколски савез, то је највиша соколска јединица која удружује све соколске жупе Краљевине Југославије. Соколски савез је врховна управа, у погледу организације, администрације, рада, савезних приредаба и заступања и претстављања соколства, како у земљи, тако и према иностранству. Седиште је Соколског савеза у Београду.