Општинске новине

Заштита вароши од авионских напада

Треће сретство којим ће располагати бомбардерски авиони јесу отровна зрна пуњена поглавито бојним отровима групе пликаваца (иперит, луизит) за стварање отровних облака или за њихово распрашивање (помоћу нарочитих пјрскгилица) у виду финих, ситних калљица (као роса) на земљиште, њиве, пашњаке и предмете, који се желе да затрују. Да би се добили задовољавајући резултати при употреби бојних отрова, потребна је врло велика количина ових. Тако по д-р Ханзлиану треба 150 тона иперита да би се затровао нростор од 15 км 2 ,. а по ћ ене р ,ал у Дуету 2 тоне да би се уништили сви становници на површини од 500 м 2 . По пуковнику Блоху, ако би ]една бомба напуњена са 600 кгр. фозгена пала на улицу, раширио би се отровни гасни талас у дужини једног километара, који би био опасан за пролазнике (ово ]*е наравно условљено са повољним атмосферским приликама). Навешћемо и речи госпође Гертруде Вокер (која још страшније гледа на употребу бојних отрова), изговорене на Интернационалном Конгресу „Лиге жена за мир и слободу", одржане у Вашингтону маја месеца 1921 год.: „Ако би се 12 ком. великих бомби (свакако мисли по 1000 кгр.) напуњених луизитом бацило из авиона на варош велику као Чикаго или Берлин, ова] би отров уништио сва жива бића у тој вароши." Ма да се многи песимистички изражавају о употреби бојних отрова, било ради тога што је потребна велика количина ових да би се постигла довољна концентрација на отвореном простору, било услед временских прилика итд., ипак ми смо мишљења, као и многи други, да ствар треба схватити сасвим озбиљно. Сем искуства са бојним отровима из светског рата, о Нјиховом страховитом дејству, — о коме нам америксшска статистика говори да од целокупних губитака, губитци проузроковани бојним отровима износе 27%, ма да је од укупне немачке муниције само 25 п /о била муниција бо][Аим отровима, — најбољи нам је доказ гвест добивена ових дана са кинеско-]';апанског бојишта, где је 12 хиљада Кинеза нашло смрт услед дејства бојних отрова. Не треба мислити да употреба запаљивих сретстава (бомби) и бојних отрова, као (хемијског оружја, датира од светског рата. Не. Ова су се сретства употребљавала раније ]ош него што се да и замислити, наиме 428 године пре Христова рођења, за време пелопонеског рата, Архидамос, Краљ Лакедемоније, опколио је и држ'ао опседнуту више дана варош Плате (Беотија). Како се непријатељ није предавао Архидамос је натопио дрва у смолу и сумпор, запалио их и бацао около утврђења. Ветар ]е распаљивао ватру и носио загушљиви дим на град, тако да Је изгледало да ће цела јВарош изгорети. Срећом, почела је да пада тако велика киша, која је пожар брзо угасила. Слично овоме, сусрећемо редом кроз ве-

кове употребу ватре и хемиског оружја, од којих је дуго царовала (од III века до проналаска барута) тако звана „грчка ватра" (мешавина сумпора, шалИтре, окси-сулфида, антимона, сок белог клена, течне смоле и креча), па све до наших дана, када је употреба ових сретстава нашла врло велику примену у модерном рату. Као и запаљиве бомбе, и бојни ће се отрови употребљавати у рату, сем за тровање и онеспособљавање људства, још и ради уништавања засејаних поља, траве, тровања жИвотних намирница и воде, што се врло тешко, а каткад никако не може очистити од отрова. До сада смо изнели укратко сретства којима ће се служити у будућим ратовима да се руши, пали и трује човек и његове тековине. А сада хоћемо да се осврнемо и на сретства којима ће човек бранити себе и своја добра у евентуалним будућим ратовима. Као што се на једној страни јурило за техничким усавршавањем авиона и бомби са што већим разорним и пробојним дејством; за постизавањем што веће температуре код запаљивих бомби ради изазивања пожара; за што опаснијим и ефикаснијим бојним отровима, тако се исто на другој страни одмах почело са парирањем свега овога. У томе циљу конструисани су против-авионски топови, који су већ код Мадрида и на кинеско-јапанском боЈишту показали своје сигурно и добро дејство обарањем већег броја непријатељских авиона. А ни авијација нападнуте земље неће седети скрштених руку, већ ће на време бити извештена о доласку непријатељских авиона, те ће ове гонити и ступати у отворену борбу са њима. Али, како није искључена могућност да известан број непријатељских авиона, и поред свих одбранбених срестава стигне на циљ, поставља се питање на који ће се начин заштитити становништво и спречити демолирање важних об]еката (електричне централе, водоводне инсталације, железничке станице, мостова, индустријских предузећа итд.) тако да број жртава и материјална штета буду што мањи. Да би се грађевине заштитиле од дејства разорних бомби, треба већ у мирно доба при зидању ових мислити на то. Осигуравање зграде против гасног притиска разорне бомбе изроди се на тај начин шгго се прави отпоран и јак костур, а ввза овога са осталим деловима зграде, који треба да буду од лаког материјала, да не буде и сувише чврста. Заштита пак зграде против парчади бомбе и таласа ваздушног удара најбоља је ако се зграда зида од по^ачаног бетона; док ое од дејства разорне бомбе и њеног продора у унутрашњост зграде не може да постигне сигурна и потпуна заштита. Заштита грађевина против пожара, проузрокованог запаљивим бомбама, постизала би се осигуравањем таванице од продора ових,