Општинске новине

4

Београд

Код Срба преовлађују искључиво утицаји Турака, Грка и свих других источних елемената. Код Хрвата преовлађују утицаји Аустрије и Мађара. Код Словенаца преовлађују утицаји Немачке и Аустрије. 4) У Најновијгм веку: Насељена места (градови) невероватном брзином, као и жилавошћу, која уопште одликује борбе Југословена, успевају у скоро целој Краљевини Југославији (не само у слободној и самосталној држави Краљевини Србији, већ и код Хрвата и Словенаца) да за кратко време у прошлом столећу потисну стране елементе. Са правом може се рећи: Код Срба, нарочито у Шумадији, у свакоме погледу градови су били национални центри, Код Хрвата, национализам хвата све више маха, Код Словенаца, премда највише под утицајем Немаца национално обележје и словенски језик јасно се истичу. Насељена места (градови) са уједињењем и ослобођењем троименога народа у јединствену целину — 1918 год. — у Краљевину Југославију напредују. Отварају се развитку градова сасвим нови и широки хоризонти: — благодетн националне слободе, скупо плаћене кроз дуге и тешке борбе, највише Срба, — материјални услови за економски и културни полет свих Југословена и целе Кравине Југославије. Београд, коме је природа дала нарочиту драж, по своме положају и по својој прошлости, нарочито се истиче и заслужује нарочиту пажњу у Краљевини Југославији. Београд, место одувек значајно, на стецишту је две велике реке — Саве и Дунава, од којијх је Дунав главна прометна артерија Средње Европе. Он лежи на удару светскога пута, који везује Запад и Исток. Београд лежи географски на крају дугога повијарца, који се одваја од Авале, на граници Средње Европе и Балканскога Полуострва, односно морфолошки на граници 111умадије (најзначајније покрајине Краљевине Југославије) и Панонскога Басена, који допире са севера. Београд, по својој конфигурацији земљишта има разне висинске коте. Тако: — на обали Саве и Дунава износи 75 м. надморске висине, — на висоравни Теразија, где ]е и центар вароши, уздиже се на 150 м. Београд лежи географски на 20°27' источне дужине и 44°48' северне ширине. Ееоград има поднебље врло карактеристично, које долази отуда што је доста удаљен од мора, те је и клима у њему врло различита: — наЈнижа температура допире до —26° С. — најнижа температура издиже се до 41° С. — Кишних дана има око 150. — Ветрови дувају највише с^јесени и зими, Београд је био кроз сва времена, због своје лепоте, — која се равна, како је рекао Херберт Тауб, са лепотама Лисабона (Република Португалија) Истанбула (Цариграда, г Република Турска), Штокхолма (Краљевина Шведска), — привлачна тачка за све најезде ратне и трговачке, за све путнике — и оне са Запада и оне са Истока. Београд, по свему и у свему леп, знаме,нит војнички и значајан економски, треба да је у детаљу познат и Југословенима и странцима: — Југословени свл, ма где били, у или ван граница Краљевине Југославије, треба да га познају, да му се диве, па и да га воле. Јер он, по свему и у свему то заслужује; и најзад Југословени у њему имају своју Врховну државну управу, у њему им стоји центар просвете, средиште културе, центар трговин? и индустрије, средиште војничке моћи, итд. — Странци сви, који желе да уживају у лепоти као путници (туристи), који долазе као трговци и привредници, а и ради научних испитивања. 2) Увод Југословени треба да су горди, што је њихов Београд од пантивека био поприште око кога су се народи отимали. Београд био је од увек место где су се војске сукобљавале, на коме тге и око кога се крв лила. Он је познат скоро целоме свету: културном, војном, привредном, туристичком, и као такав од најстаријих времена био предмет пажње и научних испитивања. БеоГрад, да се у потпуности претстави, треба га оцртати, посматрати: I — са историске тачке гледишта: његов постанак, развој и будућност, борбе око њега и у њему. II — са господарско-грађевинске тачке гледишта и, III — са туристичке тачке гледишта: његове знаменитости, његове лепоте и његове важне и лепе атракционе тачке. I - БЕОГРАД КРОЗ ИСТОРИЈУ: ПОСТАНАК, РАЗВОЈ, БОРБЕ ОКО ЊЕГА И У ЊЕМУ „Београд је древна варош, око које су се вечито бориле војске". Јован Мишковић. „Београд је град победа. У исто време и најсјајнији лист у историји Турске империје". Исмет Фуад Паша. БеоГрад, историски посматран кроз све векове, од постанка до сада, имао је своју