Општинске новине

Прилози за историју Београда

Б Е О Г Р А Д

„Београд је најкрвавији камен на свеколикоме ратишту Европе". Јован Драгашевић. „Београд је абиља сада права европска варош. Нико не би веровао, да је у тврђави Београда пре 70 година седео турски паша са три коњска репа — силазио из тврђаве у Еарош и да се пред њим клашала сва погрбљена сирота раја. Човек просто не може да верује, када пролази улицама вароши Београда, да је некада друкчије, горе, било . . .". Егон Хајман. I ПРЕИСТОРИЈСКИ ПЕРИОД И СТАРИ ВЕК 1) Предговор ЈуГословени, по доласку у земље у којима сада живе, делимично су затекли по градовима развијену градску културу: Византије, Римљана, Јелина, нарочито на обалама Јадранскога мора, као и у унутрашњости на важннм стратегиским и трговачко-саобраћајним путевима. Чак и сада многи очувани споменици живи су сведок прошлостн градских насеља, која претходе доласку Југословена у садашњу слободну Краљевину Југослави^у. Краљевина ЈуГославија пребогата је разним старинама: — Византијских споменика (остатака) највише има у Вардарској бановини, — Римских стхоменика (остатака) има у Краљевини Југославији скоро на свима местима. То је сасвим природно, када се зна, да је Краљевина Југославија у садашњим границама, била готово цела, стотинама година под управом Римљана. Римљани су имали на целој територији садашње Краљевине Југославије велике градове: Салону (код Сплита), Виминациум (Костолац, близу Пожаревца), Емону (данашња Љубљана), Петовио (данашњи Птуј), СкуПи (данашње Скопље), Наиссус (данашњи Ниш), Докеу (данашња Дукља), Целеју (данашње Цеље),

Сирмиум (данашња Сремска Митровица), Мурсу (данашњи Осјек) итд. На неким од ових места вршена су стручна откопавања, која су дала изванредне резултате. — Јелинских, грчких, споменика (остатака), којих има особито на прибрежју и острвима Јадранскога мора и на територији Вардарске бановине, нарочито јужно од Велеса. Скопље и Градско нови су музејски центри, где су груписане старине Јелина (Грка). Краљевина Југославија, када се посматра са гледишта насеља, њени градови у разна времена били су: 1) У Староме веку: Насељена места (градови) нису имала сопствене градске културе. Друштвене и државне установе Јелина (Грка) и Римљана допринеле су образовању сличних установа код ондашњих Југословена. 2) У Средњем веку: Насељена места (градови) претстављала су споља и изнутра знатну снагу, која је могла да пркоси чак и моћним суседима. Самосталне државе Југословена имале су развијен друштвени живот и релативно напредну трговину, у којој је нарочито садржан кључ за разумевање питања градова уопште. Јер, без напредне трговине и заната, као и радиности уопште, градови и градска култура не могу се ни замислити: Код Словенаца, национални елеменат са њему својственом жилавошћу успева да се одржи, формирајући уз то своје сопствене градске сталеже. Код Хрвата, за све време, била је жива борба за потискивање страног живља из градова, већих насеља. Код Срба, нарочито у средњевековној српској држави, делом су наследили напредне градове Византије, а делом су подигли своје сопствене. Законик Цара Душана пружа за ово драгоцене податке. 3) У Новоме веку: Насељена места (градови) за време управе Турске тек што животаре. Уколико се одржавају махом су уточиште гарнизона турске војске и олигархије свих редова Турака: