Општинске новине

Чланци и студије

Београдски желсзнички чвор ОБЈАШЊЕЊА: Чвор = Београдски железнички чвор. Министарство = Министарство саобраћаја, Одељење за грађење железница. Општина = Градско поглаварство Београд.

Предаваша и разговори који су се у последње време у јавности водили о чвору, иако врло стручни, показали су се непотпуни јер су проблем обично расправљали као железничко питаше а врло мало као урбанистичко. Не треба пак нарочито доказивати да ]е проблем железничког чвора поглавито урбанистичко питан>е а тек онда железничко. Не треба замењивати сврху са циљем. Ми урбанисти тражимо да се чвор не решава искључиво саобраћаја ради већ првенствено Београда ради. И сви неспоразуми и све распре између Општине и Министарства носе у себи као лајтмотив један неспоразум о сврси, коју су погрешне методе у раду и болесне амбиције појединаца (узгред), довеле до стања да ми данас, 20 година после свршетка рата, немамо Још ни утврђеног плана за чвор а камо ли изведеног чвора! С друге стране, Београд је велики град и биће ускоро међународни центар размене добара између Запада и Истока. Ако то за моменат и није потпуно ми смо ту Да му помогнемо и да, водећи смишљену саобраћајну политику (ја подвлачим: иолитику), да га још више подигнемо и унапредимо. Политика, као свака политика, захтева и тражи способне људе који понекад цду и до безобзирности да би им ствар која се жели успела. Из досадашшег рада на чвору и резултата који су далеко да се виде као добри, закључује се да, ако је било дакве политике, она није дала повољне резултате по Београд, па према томе могло би се индиректно закључити да је досадања саобраћаЈна политика обратно — чак одмогла Београду. Ја лично сматрам да су три ствари наророчито утицале на овакав слаб резултат о чвору и то: прво, отсуство добре саобраћајне политике по Београд; друго, погрешме методе у раду на чвору, и треће, слабо или никако убедљива техничка решења, како у саобраћаЈ "ном тајко и у урбанистичком смнслу. Да их редом додирнем. Познато , је из историЈ*е како је бивша Хабзбуршка Аустроугарска саобраћаЈном политиком, пакосно и фино, искључивала сло-

венски Праг из међународних саобраћајних веза. До после рата и ческог ослобођења, Праг је тако рећи био избачен из ланца међународних железничких веза и Чеси су имали грдне муке да га смишљеном саобраћајном политиком претворе у значајан центар, да за то преуреде свој чвор у Прагу и да Праг подигну на завидно место једне Европске престонице. Ту скоро Праг је пребацио милион становника! Уједињењем, Београд, кој'и је и пре рата био врло уважена европска престоница, наједанпут је добио, за мене лично, у саобраћајном погледу по Европу много већи значај но Пра|г. Ја не знам да ли се може у Европи што боље пожелети: међународни Дунав и далеко пловна Сава, престоница и раскршће запада са истоком, аграрна земља која може толико да извози и која још увек мора да уво^и. И место да смо копали, како се каже, и ногама и рукама да то искористимо што више и што боље, ми ето решавамо питање чвора скоро 20 година. Вероватно сте запазили да су многи проЈИктанти Београдског железничког чвора на пример сматрали као основну ствар да Београд добије пролазну а не чеону станицу. Чак и Једно од последњих предавања у Удружењу инжењера и архитекта показало је једну такву варијанту. Свака част успелом железничком решењу! Познато је и свима нама да је прјолазна станица куд и камо кориснија н економичнија по железницу но чеона. Најзад, ако се она| може без тешкоћа и натезања решити, нека буде и таква. Али зар разлози саобраћајне политике и статистика транзитних путника, којих ј 'е веома мало, не говоре да је по просперитет Београда можда нретерано до те мере убрзавати путнички саобраћај. Чуле су се тврдње да ће једно такво решење омогућити лаку везу брзог воза Љубљана—Скопље. Допустите ми да ја као Београђанин мало овако резонујем: За мене треба Београд дапостане, ако не центар света, а оно најважнији центар у Европи. Сваки нека чува и брани своје. Зато недам ја путнику да пролети кроз Београд. Умишљеном саобраћајном ролитиком и паметним редом вожње ја хоћу да га нате-