Општинске новине

Правна хроника Одлуке Државног савета

Не мора бити натечаја кад се на једно упражњено службеничко место унапређује или именује лице које је већ градски службеник. Градско веће једне градске општине било је одлучило, да не расписује конкурс за попуњавање упражњеног места градског благајника и на то место је изабрало дотадашњег благајничког чиновника. Банска управа као надзорна власт је нашла да је ова одлука противна § 102 Закона о градским општинама и § 7 статута о градским службеницима, у којима је прописано да градске чиновнике бира градско веће путем натечаја. Зато је Банска управа задржала ону одлуку градског већа од извршења, на основу § 134 Закона о градским општинама. Државни савет је, међутим, својим решењем бр. 25815 од 10 новембра 1937 год. уважио жалбу Поглаварства и нашао да није било основа за задржавање одлуке од извршења и то са ових разлога: „У § 102 Закона о градским општинама и § 7 Статута о градским службеницима прописано је да градске чиновнике бира градско веће на основу расписаног натечаја који има расписати и објавити. Али ова одредба односи се само на избор нових лица која тек има да постану градски чиновници, а не и на унапрепређење односно наименовање на друга звања оних који су већ градски чиновници, јер за унапређења градских чиновника натјечај уопште није потребан. У овоме случају Воркапић је већ од раније градски чиновник VII групе, као што из аката овог предмета произилази, па је као такав вршио и службу благајника. Одлуком градског већа њему је и формално додељен посао благајника и он наименован у ово звање. За то није био потребан никакав конкурс, као што у опште конкурс није потребан за унапређење градских чиновника, јер о томе одлучује градско веће по своме нахођењу уз услове из Статута који се овде не споре. Одлука градског већа према овоме није била противна закону, па стога није било места њеном задржању по § 134 Закона о градским општинама. Према томе ожалбено решење се показује као противно закону и као такво не може опстати." Градско поглаварство може да ускрати издавање грађевинске дозволе ако налази да је зграда неукусно и архитектонски неумешно пројектована. Један сопственик је тражио од Градског поглаварства у Београду одобрење плана по-

стојеће зграде и преправку и дозиђивање те зграде. Градско поглаварство је своју грађевинску дозволу било везало за извесне услове у погледу архитектонске обраде, заснивајући их на чл. 60 т. 6 свога Грађевинског правилника, а како сопственик није хтео да те услове задовољи, Поглаварство му је ускратило тражену грађевинску дозволу. Међутим, Министар грађевина је уважио жалбу сопственика и поништио одбијајући одлуку Поглаварства налазећи да није било места за ускраћење тражене грађевинске дозволе. Тужбу Поглаварства против министровог решења уважио је Државни савет својом пресудом бр. 21698 од 4 октобра 1937 год. са следећих разлога: „Према чл. 60 т. 6 Грађевинског правилника за град Беогград — „Градско поглаварство може за поједине улице и тргове као и унутрашњост грађевинских блокова и појединих места прописати и нарочиту архитектонску обраду и тражити од пројектанта да поступи по издатим прописима. Приликом прегледа поднетих пројеката за зидање нових или преправке постојећих грађевина, грађевински одбор оцењује архитектонску обраду грађевине и може захтевати, са образложењем, од власника да његов пројектант изврши преправку или промени изглед грађевине, ако нађе да фасада не одговара прописима овога члана, или да је неукусно и архитектонски неумешно пројектовано, или да би ружило слику краја, улице или места. Поглаварство неће издати грађевинску дозволу ако се по овоме не поступи." У цитираном пропису Грађевинског правилника Поглаварство је имало основа да у погледу траженог одобрења од стране заинтересованог постави наведене услове, који се тичу архитектонске обраде грађевине. Како је заинтересовани одбио да те услове задовољи, Поглаварство је правилно како то предвиђа последња реченица цитираног чл. 60 т. 6, ускратило тражену грађевинску дозволу. За овакву одлуку Поглаварство је имало основа и у § 117 ст. I Грађевинског закона — по коме преправке, проширења и Назиђивања зграда могу се вршити само ако се прилагоде регулационом плану, уредби и грађевинском правилнику, што са преправком и дозиђивањем које је заинтересовани тражио није случај, јер та преправка односно дозиђивање били би у противности са наведеним чл. 60 т. 6 Грађев. правилника и као такви се, сходно § 117 ст. 1, не могу одобрити. Према томе, одбијајућа одлука Градског поглаварства је заснована на зкону, а министрово решење, којим је иста поништена, је