Општинске новине

Правна хроника

127

року од 5 дана после извршности ове одлуке настрешницу од платна постављену на гвозденим стубовима, укопаним на тротоар испред свога локала, с тим да ће само Поглаварство то учинити на његов трошак и уз примену казнених санкција из Грађев. Правилника, :ако именовани не поступи сам по овој; одлуци. Поглаварство је своју одлуку засновало на томе, што је спорна настрешница противна условима постављеним за исте у чл. 31 Грађевинског Правилника за град Београд, а није ни саображена овим условима у року предвиђеном последшим ставом чл. 31 пом. Правилника. По жалби именованог, Министар грађевина, својим решењем оснажио је односну одлуку Поглаварства са истих разлога. Против министровог решења употребио је тужбу на Државни савет која је, исто тако, пресудом бр. 25606 од 9 новембра 1937 год. одбачена са следећих разлога: „На основу законског овлашћења у §§ 3 и 6 Грађевинског закона Градско поглаварство у Београду прописало је Грађевински Правилник за град Београд, у чијем чл. 31 су предвиђени услови за нас'трешнице — кровове против непогоде, а у последњем ставу истог члана речено је, да подигнуте настрешнице, које не одговарају овим прописима, морају се у року од једне године дана прилагодити њима. Спорна настрешница испред тужиочевог локала не одговара условима из чл. 31 Грађевинског ПравИлника за град Београд, нити је у року од године дана, после ступања на снагу Правилника, прилагођена тим условима. Зато је Поглаварство правилно одлучило, чију је одлуку Министар оснажио, да сопственик има уклонити ту непрописну настрешницу или ће ]е Поглаварство уклонити на његов трошак, пошто је у одређеном року није саобразио условима Правилника. Неумесно је тужиочево позивање на стечено право, тврдећи да је спорну настрешицу подигао по пуноважној дозволи надлежне власти и да та дозвола увек важи и ако је измењен грађевински пропис, који неби могао да се односи на расправљене случајеве односно добијене дозволе. Тужилац није могао стећи право за сва дремена на настрешницу испред свог локала на општинском тротоару. Она дозвола издата је на основу онда важећ^Лс прописа и важила ]е док су и ти прописи били на снази. Општина је била законом овлашћена да пропиш'е нове услове за настрешнице. на својим тротоарима, којим условима су морале бити прилагођене и већ постојеће настрешнице, у противном би морале бити склоњене, која санкција произлази из самог прописа о обаНези прилагођавања новим прописима, односно, ако се не прилагоди, не може ни постојати."" Дворишна зграда, ако се у њој налазе просторије намењене за становање, мора бити удаљена

од суседа у зачељу за 3/4 своје висине, па макар светларницима била везана за уличну зграду. Заинтересовани сопственици обратили су се молбом Градском поглаварству у БеОграду и тражили су грађевинску дозволу за подизање грађевине на свом имању у ул. Краљице Наталије кварт Г. Својом одлуком Поглаварство је одбило њихово тражење нарочито са тог разлога, што пројектована зграда не би била удаљена од суседа у зачељу за 3/4 њене висине, како то прописује чл. 8 ст. 4 Грађевинског Правилника за град Београд. По жалби именованих Министар грађевина поништио је односну одлуку Поглаварства нашавши да не постоји засебна дворишна зграда за становање, него је пројектована само једна зграда са великим светларницима и да зато није ни потребно да је испуњен услов о удаљености од суседа у зачељу из цитираног прописа Правилника. Поглаварство, тражећи поништај министровог решења, код Државног савета, истакло је да по пројекту, поред уличне, постоји и посебна дворишна зграда за становање и да према томе мора да буде испуњен односни услов о удаљености од суседа у зачељу. Државни савет је својом пресудом бр. 26244 од 19 новембра 1937 год. уважио тужбу и поништио министрово решење са ових разлога: ,,На основу законског овлашћења у § 6 Грађевинског закона, који у тач. 5 предвиђа да ће се Грађевинским правилником расправити и питање заштите суседних односа, Градско поглаварство у Београду је у овом грађевинском правилнику — чл. 8 ст. 4 — прописало да дворишна зграда, ако служи за становање, а зида се у дну дворишта — зачељу, мора бити удаљена од суседне границе — зачеља градилишта најмање за 3/4 висине зграде по најмање 3 метра. Министар грађевина је нашао да по пројекту и не постоји засебна двориш1на зграда, на који се случај по његовом нахођењу једино односи цитирани пропис, него једна једина зграда везана великим светларницима. Међутим, за примену односног прописа није битно да ли је једна дворишНа зграда потпуно одвојена од уличне или је са њом везана светларницима; важно је да ли се у тој дворишној згради, па макар била и везана за уличну светларником, налазе просторије за становање, а ако то стоји, њена удаљеност од суседа у зачељу мора бити саображена чл. 8 ст. 4 Грађевинског правилника, тј. мора бити удаљена од зачеља за 3 '4 њене висине. Да дворишна зграда, и кад је са уличном везана светларником, ако се у њој налазе просторије за становање, мора бити саображена чл. 8 ст. 4 Правилника, види се и из последње реченице тога става, по којој се допушта одступање односно мања удаљеност дворишне зграде од зачеља, једино ако је градилиште дубине испод 30 метара и према граници зачеља су остављене споредне просторије у ко-