Општинске новине

Правна хроника

229

вински одбор при Градском поглаварству као стручно грађевинско тело, по извршеном увиђају, расмотрењу планова и осталих прилога, утврдио је да су кол, тужиочеве пројектоване грађевине, за чије подизање је тражио грађевинску дозволу, споредне просторије рђаво постављене и да је улаз у станове рђаво решен, због чега је пројекат у противности са чл. 36 т. 5 Грађевинског правилника за град Београд и као такав није могао бити одобрен, нити по њему издата грађевинска дозвола, што је правилно потврђено са истих разлога и од стране Министра грађевина, који је својим оспореним решењем одбацио жалбу именованог, чија се и тужба против тог министровог решења показује као неумесна и као таква је одбачена, јер сви тужбени наводи немају никаквог основа у закону." У случају отпуста општинског службеника, који је у општинску службу прешао непосредно из државне службе, за евентуално право на отпремнину узимају се у обзир само године општинске службе У питању је био отпуст без права на отпремнину једног службеника Општине београдске, који је потврдио и Министар унутрашњих послова. Он је против министровог решења поднео тужбу на Државни савет, која је одбачена пресудом Државног савета бр. 3322 од 24 марта 1937 године. Ова пресуда је карактеристична и начелна по свом образложењу у погледу рачунања година службе којима се стиче право на отпремнину у случају ртпуста, као и по свом становишту о сталности службеника Општине града Београда пре ступања на снагу Закона о градским општинама. Случај расправ-љен наведеном саветском пресудом је следећи: „Тужилац је, као што произилази из аката овог предмета, прешао ,непосредно из државне у општинску службу 2 новембра 1932 год. Доцније по овоме преласку признато му је од стране Општине 7 година, 9 месеци и 19 дана државне службе за напредовање (уверење Општине града Београда Обр. 1165 од 23 јануара 1933 год.). У служби Општине остао је до 17 маја 1935 год. када је из исте отпуштен. После отпуста тужилап је тражио да му се призна отпремнина, у смислу § 161 Закона о градским општунама, али је од тог тражења одбијен одлуком градског већа, која је спорним решењем оснажена. У својој тужби противу овог решења истиче, да му је ранија државна служба призната у Општини, с обзиром на непосредни прелаз, на основу чл. 14 Статута, да тако има преко пет година службе са којом се стиче сталност по чл. 47 статута, и да с обзиром на то има право на отпремнину по § 161 Закона о градским општинама. Како му ова ипак није призната предлаже Државном савету да ово решење поништи. Државни савет је ценио наводе ове тужбе,

решење и остале акте овог предмета, па је нашао да је тужба неоснована. Према § 161 Закона о градским општинама „Службеници који су по досадашњим прописима имали сталност и који немају десет година службе на случај отпуста добиће отпремнину..." За сталносг према овоме одлучни су ранији прописи, а ти прописи су у овоме случају садржани у Статуту Општине града Београда из 1929 год. У чл. 47 овог статута прописано је, да је општинска служба после пет година стална и да се општински службеник „после пет година службе у Општини београдској..." не може отпустити. Сталност, која се стиче са пет година службе везана је дакле за службу „у Општини београдској", према чему не би дошле у обзир раније проведене године у државној служби. И пошто тужилац нема пет година општинске службе, то ни сталност по томе основу не би стекао. Али и под претпоставком да су у рок од пет година урачунљиве и године државне службе, као што тужилац истиче, он није могао стећи сталност по основу чл. 65 истог статута, којом је примена одредбе чл. 47 — о сталности — одложена. У овоме пропису предвиђено је да се чак и преведени службеници по одредбама овог статута, који су већ навршили пет година службе „утврдиће се за сталне специјалном одлуком суда најдаље до краја 1930 године и то на звање и положаје које ће предвидети правилници о организацији појединих одсека по чл. 6 овог статута", и даље „До те одлуке суда они неће уживати сталност у смислу чл. 47 овог статута," Даље је предвиђено да се наведени рок (тј. до краја 1930 год.) може продужити специјалном одлуком суда коју одобрава Министар унутрашњих послова. Међутим правилник о организацији одсека из чл, 6 није донет у предвиђеном року, већ је продужаван из године у годину, а последњи пут је продужен одлуком општинског суда О.бр, 24550 од 7 децембра 1933 год. за наредну 1934 год., коју је одлуку одобрио Министар ун)гграшњих послова решењем IV. бр. 3183 од 15 децембра 1933 год., а у овој години ступио је на снагу и Закон о градским општинама, из чега следује да службеници општине града Београда нису никако дошли до сталности. Оно што важи за преведене службенике који су већ 1930 године имали пет година службе, важи у толико пре и за оне који су доцније у исту службу ступили, какав је и тужиочев случај, јер не могу бити у повољнијем положају млађи од старијих службеника, Ово тим пре што је сталност везана за Положаје предвиђене правилником о организацији, који правилник никада није донет. У сваком случају дакле тужилац није стекао сталност у служби општине, за коју је везана отпремнина за случај отпуста, по на-