Општинске новине

Правна хроника

231

рогиран чл. 47 Статута општине града Београда." Ако приликом постављања једног градског службеника није поступљено по упутствима Министра финансија, то није основ за задржавање одлуке о постављењу од извршења Надзорна власт задржала је од извршења, на основу § 134 Закона о градским општинама, одлуку градског већа о постављењу једног градског службеника, истичући као разлог да приликом овог постављења није поступљено по Упуствима Министра финансија за састав буџета градских општина, као законитој наредби власти. Државни савет својим решењем бр. 22581 од 2 октобра 1937 године уважио је жалбу Градског поглаварства и нашао је да није било места за задржавање његове одлуке од извршења. Случај је следећи: „Градско веће града Куманова донело је одлуку бр. 14515 од 16 августа 1937 г., којом поставља Зафировића Уроша за архивара регистратора. Ова одлука већа задржата је од извршења ожалбеним решењем Банске управе у Скопљу, на основу § 134 Закона о градским општинама, јер је узето да је дотична одлука противна упуству Министра финансија за састав буџета градских општина од 12 јуна 1937 г. бр. 5799, као законитој наредби власти. По овоме упуству за попуњавање упражњених места градских службеника у току извршења буџета потребно је претходно одобрење надлежне власти, а затим да се ово мора предвидети правилником за извршење буџета за 1937/38 год. Како у овоме случају наведено одобрење није претходно прибављено, нити правилником предвиђено, то је по ожалбеноом решењу, одлука већа о постављењу противна овој законитој наредби власти. Градско поглаварство истиче у својој жалби, да је ово решење противно закону и предлаже Државном савету да га поништи. Државни савет је нашао, да је ова жалба умесна. Задржању одлуке градског већа има места, према § 134 Закона о град. општинама, у колико би била противна „пос^гојећим законима и законитим наредбама власти, или... се прекорачује делокруг рада." И ако је овде узето да је одлука већа противна упуству за састав буџета, као наредби власти, онда би се иста могла задржати само у колико би ова наредба била законита. Упуство издато од стране Министра финансија, односи се на састав буџета градских општина у главном у техничком правцу и може имати важности за сваку општину до састава и одобрења буџета. Чим је пак буџет одобрен тиме је одлучено и да одговара упуствима, па се општина има да управља по њему а не по упуствима (§ 120 Закона о градским општинама). Када су како буџет та-

ко и правилник општине града Куманова већ одобрени, градско веће је овлашћено да доноси своје одлуке у границама одобреног буџета, које границе овде нису прекорачене и по правилнику, против чијих одредаба није ништа учињено у овом случају. Околност што у правилник за, извршење буџета није унета наведена одредба упутства, овде такође не долази у обзир, јер, ако при саставу буџета, па према томе и правилник^, није поступљено по упуству о томе се је могло расправљати само приликом одлучивања о одобрењу буџета односно правилника од стране власти која је упуство издала, али не и после учињеног одобрења. Упутство Министра финансија за састав буџета градских општина не представља, и после поменутих одобрења, какав је овде случај, закониту наредбу власти. Градско веће према овоме је било обавезно да поступа по закону (§ 120) а не по упутствима. И следствено непоступање по овоме упутству не може бити разлог за задржање његове одлуке, на основу § 134 Закона о градским општинама. Како је у спорном решењу противно поступљено жалба се морала уважити и ожалбено решење поништити." Жалба Градског поглаварства за Држазни савет против одлуке надзорне власти о задржавању одлуке од извршеша — § 134 Закона о градским општинама — предаје се власти која је донела одлуку о задржавању од извршења У § 134 Закона о градским општинама није ништа речено коме Градско поглаварство предаје своју жалбу за Државни савет против одлуке надзорне власти о задржавању од извршења одлуке његовог већа, да ли Државном савету непосредно или преко надзорне власти која је донела ожалбену одлуку, а питање је важно, јер је жалба везана за преклузивни рок. То питање је расправљено решењем Државног савета бр. 294221 од 20 децембра 1937 год., у коме је изнето напред изнето становиште. Случај је следећи: „Решењем Банске управе вардарске бановине бр. 25049 од 17 августа 1937 год. задржана је од извршења одлука градског већа града Битоља бр. 15809 од 12 августа исте године, на основу § 134 Закона о градским општинама. Противу овог решења жалило се Градско поглаварство, али је своју жалбу упутило непосредно Државном савету, уместо Банској управи (§ 134 Закона о градским општинама, у вези § 118 З.у.п.). Док је ова жалба стигла Банској управи рок од 15 дана био је истекао, па је стога жалба одбачена ожалбеним решењем као неблаговремена, противу кога је сада опет изјављена жалба. Државни савет је нашао, да је ова жалба неосновЕ1на. У § 134 Закона, о градским општинама није изрично прописано коме се предаје жалба