Општинске новине

Начин одређивања ередности имања у Београду и њихов утицај на поједиие законске одредбе у вези извршења Генералног плана

Утврђиванзе појма вредности једног имања неоспорно је важан фактор у будућем изграђивању Београда. Овај појам до сада је тумачен на разне начине и од позваних и од непозваних лица. Створена је читава једка професија људи који су „меродавни" у погледу утврђивања вредности имања у Београду, који на један нестручан начин тумаче како прометну, тако и куповну вредност једног имања и тиме је створена збрка појмова у тумачењу вредности. Зашто се тако до данас радило потпуно је разумљиво, када се има на уму нагли развитак Београда и његове околине; када се од дојучерашњих утрина створила насеља, калдрмисана и са свима техничким условима која су потребна за урбанистичко решење једнога краја; када се улице изграђују на модерној основи, када утицај и разрада Ген. плана добија своју дефинитивну форму; када се формира грађевински правилник; када су одређене зоне зидања; када се утврђују места за јавне грађевине, паркове и скверове; када предвиђени широки булевари добијају своју почетну и дефинитивно утврђену форму, и најзад када се са каналисањем вароши изводе и завршују тех. радови. Све су ово подаци, који директно, или индиректно утичу на купо-продајну вредност и баш са тих разлога о овоме широј јавности треба пружити могућност што бољег и детаљнијег обавештења, да се у будуће не би створила пометња и тиме наносила штета како општим интересима, тако и интересима појединаца. Шта се добива од овога обавештења, лако је одмах увидети: да ће појединац имати техничко питање образложено чињеницама, које треба да буде полазна тачка за даљи критериум у утврђивању прометне или куповне моћи једног имања. Свака варош има своје месне прилике, па аналогно овоме и своје прометне вредности, које зависе, као што напред поменусмо, од многих чињеница; овај покушај треба да буде подстрек свима градовима у нашој краљевини да у интересу како општем, тако и у појединачном, створе могућност оним тумачењима, да се не би дала могућност погрешним обавештењима V шпекулативне сврхе. Какве ће користи од овога упута директно добити Београд и њени грађани, зависи од

појединаца у колико се истим буду користили. Жеља ми је да укажем: колико је ово питање од пресудног значаја у даљем развијању Београда, и са колико опрезности треба ово питање озбиљно схватити, као и зашто се поједини законски прописи одређени грађевинским законом примењују на имања, и какве користи из ових примена има како поједини сопственик, тако исто и општи интереси, који су диктовали установљење оваквих законских одредаба. I ШТА ЈЕ ПРОМЕТНА ВРЕДНОСТ НЕКРЕТНИНА ОГаити појам■ Поометна вредност некретнина (земљишта и објекта на њему) је она вредност која се добија из оних чиниоца, који утичу на њихову вредност. Ти су чиниоци: величина земљишта, облик његов, промет места у коме се земљиште налази, објект посматран као технички чинилац с обзиром на његов квалитет и рационалну моћ његовог искоришћења и регулациони план за ово место. Ово је основ који треба да служи за процену оне некретнин© у коју улази: вероватноћа купопродајне цене, у односу на промепну вредност. Овако посматрајући прометну вредност, дужност је стручног проценитеља да установи ову вредност, те према овоме прометна вредност није никакав уображени фактор који се мОже тумачити на разне начине, она је позитивни резултати оних чињеница које утичу на њено утврђивање. Стручњак-проценитељ код утврђивања прометне вредности не сме се довести у заблуду приликом одређивања прометне вредности. Он мора бити јасан и прецизан у утврђивању односа прометне вредности, имајући у виду само напред изложене чињенице, који су једини услови за одржавање прометне вредности. Проценитељу је задатак: да својом проценом обавести странку како стоји са правом вредношћу једне некретнине. Он мора да се држи само утврђених основних начела која ће га довести до рачунског резултата за добијање ове вредности, те ће на тај начин моћи лако да стручно докаже и утврди оно зашта се пита и зашта је као стручњак позван да да своје мишљење.