Општинске новине

Реорганизација трамвајског и аутобуског саобраћаја Београда

I 1 - РАЗВИТАК ЈАВНОГ САОБРАЋАЈА БЕОГРАДА Године 1891 окончани су преговори између БеоградСке општине и фирме Периклес Цикос из Милана, којој је уступљен монопол трамваја и осветљења. По уговору је било предвиђено грађење трамваја у укупној дужини од 21 км.. Већ 1892 год., на дан 1 октобра, свечано је био пуштен у саобраћај први трамвај — садашњи трамвај бр. 1. Био је са коњском вучом, као и други који су за њим у саобраћај пуштени. Прва пруга на којој су трамваји били са електричном вучом је садашња линија бр. 3. Пуштена је у саобраћај 1894 год.. Тек 1904 год. електрични трамвај потпуно потискује трамваје са коњском вучом. Те године су линије Жагубица—Електрична централа и Калемегдан—-Славија добиле електричну вучу. Године 1919, пошто су трамваји и осветљење промениле многе власнике, дошли су у руке Општинске. Београдска општина је од последњег власника — Белгиског друштва примила 7 линија. Линије су биле са дотрајалим шинама, већином једноставног колосека. На њима је саобраћало 26 моторних кола и 12 приколица; и кола и приколице потпуно дотрајали. После реорганизације, којој је Општина приступила, — за које време је изграђено нових колосека, замењено дотрајалих шина и поправљеноо подлога, затим набављено нових трамваја — стање је следеће: Укупна дужина трамвајских пруга 80,7 км. Од тога пруге дуплог колосека 60,8 „ Од тога пруге једноставног колосека 14,88 „ и најзад помоћне пруге 5,04 „ Саобраћајна дужина трамвајске мреже 42,0 „ Број трамвајских кола: Четвороосовних моторних 35 Двоосовних мото'рних 74 Двоосовних приколица 70 Укупан број путника у 1936 год. 52,355.311. Укупан број аутобуса у саобраћају 15 ком. од чега општинских 8 „ и предузећа Перишић 7 „ са укупним бројем путника 3,454.565.

2 - ГЛАВНИ НЕДОСТАЦИ ЈАВНОГ САОБРАЋАЈА БЕОГРАДА 1) Недовољан број саобраћајних јединица (трамваја, аутобуса и др.). 2) Преоптерећене раскрснице код „Коларца" и на Теразијама трамвајским саобраћајем, који у многоме омета редован саобраћај другим возилима, а које се сваким даном, са развитком Београда, све више компликује. 3) Узаност Краља Милана улице, која отежава паркирање возила због дуплог колосека трамвајске пруге, и уопште јако отежава саобраћај. 4) Немање прелазних карата на трамвајима и аутобусима. 5) Релативно мала комерцијална брзина трамваја с обзиром на простроност Београда. 6) Недостатак једне добре и јевтине везе са даљим излетиштима Ееограда (Авала, Липовица), као и са Башицом на којој се приређују све веће држазне прославе, војне параде, као и зборови војних обвезника. 7) Употреба кола која су још из прошлог века. 8) Употреба трамваја, а нарочито трамваја са приколицама, у ужем центру града. 9) Недовољна веза многих крајева, а нарочито периферије међусобно без посретства центра. 10) Једноставни колосек на линији: бр. 7 од „Коларца" до Палилулске пијаце, као и на линији бр. 2 у Карађорђевој улици, и најзад на линији бр. 9 на целој њеној дужини. 3 - ОСНОВЕ ЗА РЕОРГАНИЗАЦИЈУ САОБРАЋАЈА У БЕОГРАДУ Пре него што пређемо на излагање како треба у Београду преуредити саобраћај, да прегледамо прво употребне вредности појединих врста саобраћајних срестава, њихове добре особине и мане. а) ТРАМВАЈИ У свима градовима, којима су потребна јавна саобраћајна сретства, трамваји се врло радо употребљавају. Имају добре особине: да могу превући релативно велики број путника, да не кваре ваздух јни испушта.њем гасова ни дизањем прашине, и да најзад троше електричну енергију релативно константно, тако да градској електричној централи служе као један од важнијих