Општинске новине

11

Друштвена хроника

209

лике резерве цивилних ваздухопловаца данас долази на прво место у акцији Аеро-клуба. Од успеха у овој акцији Аеро-клуба зависи једна од особито важних залога југословенске ваздухопловне моћи. А та ваздухопловна моћ потребна нам је данас више него икад. Дужност нам је да упозоримо да је ваздушна опасност сасвим близу, да је она страшна за земље које не располажу снажним ваздухопловством и да данас ситуација не допушта ни најмање одлагање ма каквог проблема чије решење може допринети нашој ваздухопловној снази. Видели смо — каже г. Сондермајер — да су се у Шпанији градови релативно штедели само дотле док је постојала приближна равнотежа између противничких ваздушних снага. Видели сте напротив, да су незаштићени градови постајали жртве пакленог бомбардовања, од момента када је та равнотежа била иољуљана. Ми морамо до краја, без предаха, заступати доктрину репресалија у ваздушном рату, као једну ефикасну одбрану земље. Само ако будемо кадри да на ударац одговоримо ударцем, сачуваћемо земљу од сзирепих удараца. Ову доктрину увек смо истицали, а Шпанија и Кина потврдиле су да је она тачна. Шпанија и Кина такође су разбиле све заблуде, све илузије у погледу велике ваздушне опасности.

И све то што видимо у Шпанији и Кини, где на великом простору оперише свега неколико стотина аероплана, само је бледа слика ваздушног европског рата, чија су сретства таквих размера, да за један сат десетине градова могу постати жртве пламена и експлозива. Ако икада дође до таквога рата, не заваравајмо се надом да ће у њему владати ма какви обзири човечности. Страх од пораза аутоматски ће нагонити противнике на најварварскије поступке ради уништења. Поштеђени ће бити грађани само оних земаља чија авијација може да загрози противничким насељима. Г. Сондермајер каже да Аероклуб апелује на мобилизацију свих земаљских сила за подизање снаге нашег ваздухопловства до највеће могућне висине, онако хитно како нам то налаже реална опасност од једне опште светске конфлаграције са тоталном применом рушилачког ваздухопловства. У том општем напору, Аеро-клуб ће извршити до краја задатак који њему припада. После говора г. Сондермајера, и још неколико говорника, узет је у претрес предлог о измени и допуни правила. Продискутован је и програм рада за 1938 годину. Поиуњена је управа. За члана управе изабран је и ваздухопловни генерал г. Бора Мирковић.

Први Међународни салон аутомобила На Београдеком еајму приређен је од 5—15 мар- народни салон аутомобила, у коме су узели учешћа та о. г. врло успео и лепо организован први међу- најбоље фирме из Југославије и из свих земаља које

Претседник Општине г. Влада Илић, потпретседник г. Драг. Тодоровић, Министар трговине и индустрије г. М. Врбанић на отварању изложбе аутомобила.