Општинске новине

Друштвена хроника

Свечаном Академијом на Универзитету отворена је Година Француске у нашој земљи

Удружење бивших француских ђака, којих у нашој земљи има преко 8.000, прокламовало је прошле године у децембру месецу, у присуству француског Министра иностраних дела г. Ивона Делбоса, преко свог претставника г. д-р Ника Миљанића, годину 1938, двадесетогодишњицу мира, као Годину Француске у нашој земљи, и обећало да ће се те године свим живим снагама нашег народа посветити Француској и организовати низ академија и предавања о Француској. Прва јавна манифестација у вези са овом прокламацијом, којом је „отворена" Година Француске, организована је 26 марта, на дан који је у Француској, за време избеглиштва српских ђака, светкован као Српски школски дан. Тога дана приређена је свечана академија у највећој дворани нове зграде Универзитета. Сала је била дупке пуна. Присуствовао је и опуномоћени министар Француске на нашем Двору г. Ремон Брижер са особљем свога посланства. Академију је отворио г. Богдан Поповић, професор Универзитета и члан Српске Краљевске академије наука, објаснио значај овог дана и рекао да је ова манифестација увод у низ академија и предавања која ће следовати, и у којима ће разни говорници изнети циљ и значај Француске године. „Француски народ, заточник мира, правде и слободе, и наш добротвор може бити уверен да у нама има

верног и захвалног пријатеља и поштоваоца; да захвалност наша није уписана само у моћном бронзаном споменику Мештровићевом на Калемегдану, но да је — чвршћа и трајнија од бронзе — урезана у срце народа." — завршио је г. Богдан Поповић свој кратки говор, поздрављен бурним пљескатем и клицањем Француској. Г. д-р Нико Миљанић, професор Универзитета и претеедник Удружења бивших француских ђака, са неколико речи објаснио је значај овога дана. Прочитано је затим једно дирљиво писмо генерала г. Живка Павловића, члана Српске Краљевске академије наука, у коме износи карактеристична и лепа места из писама која су пронађена код француских ратника погинулих при одбрани Србије. У писму г. Павловић истиче величину и заслуге француског народа за човечанство. Кракитуриста г. Пјер Крижанић нацртао је на великој белој површини један садржајан разгозор француске и српске сељанке. Говорила су два претставника студената, па је академију завршио академиски певачки хор „Обилић певајући „Марсељезу". Француски посланик г. Брижер поздравио је приређиваче и честитао „Обилићу" на ванредном певању „Марсељезе".

Земаљска скупштина Аеро-клуба Њ. Кр. Вис. Кнез-Намесник Павле упућује посланицу члановима Аеро-клуба, у којој изражава жељу да се наше ваздухопловство подигне на потребну висину

27 марта одржана је седамнаеста скупштина Краљевског југословенског Аеро-клуба „Наша крила". Заменик Претседника г. Тадија Сондермајер отворио је скупштину и прочитао посланицу и поздравну реч Претседника Аеро-клуба „Наша крила" Њ. Кр. Вис. Кнеза-Намесника Павла, која гласи: „Господо чланови одбора Краљевског Аеро-клуба из целе земље! Са задовољством сам примио знашу извеигтај о успешној акцији Аеро-клуба како на пољу пропаганде ваздухопловства, тако на пољу припреме подмлатка за узвишени ваздухопловни позив. Напори свих земаља, нарочито великих, у току протекле године, да подигиу моћ својих ваздухопловстава до највишег ступња, налажу и нама да уложимо све своје силе да би и наше ваздухопловство било на потребној висини.

У тренутку када делегати одбора из целе земље одржавају своју годишњу земаљску скупштину, желим да изразим Своје признање члановима одбора из прошле године и да упутим члановима одбора, изабраним за наредну годину, апел да се сви, без изузетка, прихвате одлучно поверених задатака и да оправдају поверење које им је избором указано. Апелујући на њихов патриотизам и на њихову љубав према ваздухопловству, ја им желим пун успех у наредној години у њиховом добровољном и пожртвованом раду." Присутни су пажљиво саслушали ову посланицу И попратили је бурним клицањем „Живео!" Г. Сондермајер је у свом говору изложио џиновске размере које је узело ваздухопловство у целом свету. Размере данашњег ваздухопловства изискују стални прилив нових снага у летачком особљу. Стварање те ве-