Општинске новине

Развој хигијенских прилика Београда

207

рошима је већа него игде на свету, а то је једно од најбољих мерила о хигијенском уређењу насеља. Раднички станови у овим варошима често су на]страшнији ћумези у подрумима, на мансаодама, у нехигијенским изграђеним „малама" на општинским имањима. Натрпаност ових станова непозната је другом свету. У већини радничким местима у подрумима насељено је толико људи да на једног једва долази по 3—4 кубна метра простора и 11/2—2 квадратна метра површине пода. Урбанисти обично постављају питање генералног плана за савремено изграђивање вароши као најглавније питање. Несумњиво, да је ово врло важна чињеница, али његово остварење везано је с великим бројем врло важних питања и без њих ни најсавршенији план не може се остварити. Пренатрпаност великих градова у Србији дошла је поглавито из два разлога: 1) кад су се почели насељавати Срби у турске вароши наследили су већ уске а дубоке плацеве с малим кућама и дућанима с лица; 2) нагло нагомилавање варошког становништва, а слабо развијен капитал нису омогућили откупљивање суседних парцела, него се десило оно, што се и у другом свету,дешавало; на тим малим парцелама постепено изиђивало се по дужини дворишта, а доцније с већим материјалним средствима рушене су с.таре куће, а подизане високе касарне-бунари. Шта остаје за правилно решење изграђивања наших великих градова? Да ли је оправдана примедба неких писаца, да се подажу високе грађевине тако да се у Кнез Михајлову и Кнез Миланову улицу од Калемегдана до Славије смести целокупно становништво Београда? Ово је најмање хигијенско решење. И то би значило потпуно )здравствено упропашћивање београдског становништва. Београд мора да се шири. Због тога је необично важна тачка комуналне политике усавршавања саобраћаја. Београд мора да се шири на другу обалу Саве. То мало земљиште природан је наставак београдског терена. Изиђивање високих кућа не сме се дозволити све док се законски не омогући стварање пространих плацева, груписање, ако никако друкчије, експропријацијом. У решавању питања изграђивања наших вароши мора се на првом месту водити рачуна о хигијенским питањима, и тражити начина да се отклоне и у нај,мањим нашим градовима хигијенски скандали о којима смо већ говорили. Ту је најважније спассвање асанација варошког земљишта и спречавање не-

разумљивог изиђивања у затвореном систему. Али није овде у питању само Београд, који се највише приближује типу великих вароши капиталистичког друштва. И дојучерања села, чак и на врло малом 1 простору и с врло великом околином, иду овим истим путем, изграђују се у затвореном систему. Шабац, Ваљево, Ужице, Горњи Милановац, Чачак, Зајечар, Ниш, Пожаревац, Крагујевац, Прокупље, Смедерево. Ћуприја, Јагодина једном речју све вароши све варошице као Паланка, Краљево, Уб, Обреновац, Књажевац, Младеновац, Алексинац, Бајина Башта и многе друге или су у потпуностм с најмањим изузетцима већ овако изграђене или су им главне улице већ изграђене у затвореном систему, а само још у неким споредним улицама или на искрајима вароши имају куће са свих страна слободне. Изиђивање дужином дворишта такође је општа појава. А целу ту нездраву ситуацију још појачава истурање кућа за становање на улицу, голу, рђаво калдрмисану, без засада дрвећима и травницима. С правом вели Каутски ,8 ): ,,Растућа култура доноси људима заиста растуће сазнање и савлађивање природе вештачким органима и уређајем. Али свако ово освајање поред намерних последица има и ненамерне, непредвиђене, а оне често доносе са собом, да човек плаћа своје господарство над природом повећаним слабљењем и болешљивошћу. Његови вештачки органи не појачавају само његове природне органе, они често чине њихов рад сувишним. Коме стоје на расположењу железнице и аутомобили, тај се одвикава од хода. Станови штите човека од кишз и хладноће. Али они су често узрок, да се задржава без кретања у затвореним просторима са загађеним ваздухом, место да се креће по пољу и освежава. ,,На место оживљавања на овај начин технијчки напредак даје могућности да се опојним отровима свих врста узбуђује и опија. Већ првобитни човек, па и животиње, воле опијање, ипак човек у примитивном стању, налази врло ретко прилику за то. „Тек култура ствара могућности да се из дана у дан трује. „А томе свему придружује напредујућа култура с појавом експлоатације и принудног рада још трајно „премарање и потхрањивање и гнусну станбену бе-у".

78 } Оје Ма4егја1ј1јбсће Себсћкћ^бапНаббип^ 1927 Ј. Н. \Џ. Бје!г Масћ{. ВегНп II В. б1г. 796. Д-р Стеван 3. Иванић

(Крај).