Општинске новине

332

Београдске општинске новине

радошћу може констатовати да је општински санитет показао. прогрес у сваком погледу. На првом месту извршена је реорганизација и рационализација општинског санитета. Затим су многобројне санитетске установе смештене у једну зграду Градске поликлинике. Сем тога, многе санигетске установе су проширене, друге су из основа организоване и нове створене. Треба споленути недавно отворено Дерматолошку амбуланту, која преставља јединствени пример за све културне земље. Сем тога припремљена је и здрава основа за решавање дечје заштите подизањгм Дома дечје заштите. Све те чињенице оставиле су добар утисак на (реоградско становништво, које има све веће поверење према тим установама. Статистички податци показују да број прегледа у тим установама све више расте, а број оболења све више и више опада. Морталитет у Београду знатно је опао у току последњих неколико година а исто тако и туберкулоза показује знаке опадања. Санитетско социјални проблеми данас све више и више занимају и поједине општине и поједине државе. Зато је констатација г. Павла Кара Радовановића, који је критиковао рад општинске управе, да је задовољан радом Санитета, један доказ о висини схватања општинске управе за та гштања. Одгозарајући г. Максимовићу о нехигијекским двориштима, г. д-р Симић навео је да је у току 1937 године извршено 259.000 прегледа, док је у току 1927 године таквих прегледа извршено сзега 18.600. То нгго извесна нехигијенска дворишта пркосе свима временима произилази из тога, што у многим питањима београдски санитет игра само посредничку улогу, утврђивања стања, али нема иззршну власт. Г. д-р Симић је скренуо пажњу на појаву опадања физиолошког. прираштаја становништва. Ма да •2е број становника повећава досељавањем, Београдско становништво постепено изумире. Та је појава утврђена у свима градовима после рата. Проучавајући тај проблем код нас нашло се да су зато два главна узрока. Један је у питању исхране, а други у гштању стана. Нарочито треба подвући као значајно питање исхране деце млеком. Деца су упућена искључиво и једино на исхрану млеком, а то млеко већ годинама није исправно. Док је у свима земљама дозвољено да млеко сме да садржава 130 милиона клица у једном кубном сантиметру, код нас се може бројати на милијарде. Неисправност млека константовано је код нас у 60°;'о случајева. То објашњава узроке велике смртности код наше деце испод 2 године. Код нас јс покренуто питање млека и приликом спрозођења те акције њој је на челу стајао Претседник г. Влада Илић. Г. Д-р Симић апелује на г. Претседника, који је био иницијатор за решавање тога питаља да се оно једанпут реши. Друго питање јесте питање малих станова. И ако смо ми успели да морталитет од туберкулозе смањимо од 36 на 22 случајева од 1000, ми и поред тога стојимо на челу туберкулозних вароши. Што је најжалосније ми и даље подупиремо подизање разних Јатаган мала јер имамо неке сентименталности према тим несавесним грађанима. Треба инсистирати да се у колико је могуће још ове године почне озбиљно решавати питање малих станова. И ту г. д-р Симић апелује на г. Претседника, који је такође био иницијатор

и овога питања. Нарочито опасна чињеница што у Београду преко лета има око 60.000 раденика који долазе са стране. Код њих је у току прошле недеље констатовано 500 случајева шуге, а у току прошле године извршено је чишћење од вашију код 20.000 особа. То је природно када ти људи немају где да се склоне и спавају по шталама. Треба приступити решењу гога питања на тај начин што би се подигле специјалне установе и станове за те пролазне раднике, где могу да добију преноћиште. Једно од важнијих питања јесте туберкулозно одељење при нашој болници. Београдска општина треба ла би да спроведе проширење њене болнице. Према модерним схватањима 1 одустаје се од скупоцених санаторијума и питање туберкулозе се решава на други начин. При свакој болници могу се створити одељења за туберкулознг. Г. д-р Љуба Стојановић, који је велики поборник борбе против туберкулозе пледирао је подизање што више туберкулозних колонија. Подизањем великог броја потпуно хигијенских барака у околини Београда омогућило би се да сиромашни грађани који недељом раде у нехигијенским радионицама, проведу бар недељу на здравом и чистом ваздуху. Г. МИЛОРАД СИМОВИЋ Евоцирајући успомену на Београд из времена рата г. Симовић констатовао је да Београд после једва две деценпје учипио невероватан скок. На место старих турских уџерица, почели су ницати облакодери, улице су се шириле и почеле добијати своје огромне правце. Београд је почео узимати тип европског града. Г. Симовић одбија примедбу, да је Београд још увек оријенталска варош да је нечист и закаљан. Београд је један од најчистијих престоница на Балкану. Он је исто тако изванредно добро осветљен и каналисан има и добрЈг пијаћу воду. Једном речју, Београд има један релативно модеран живот. Београд се може поносити својим дрворедима, сзојим паркозима, својим Сајмиштем које претставља један монуменат у групи европских народа, где је Општина одиграла централну улогу, где је имала свој лавовски део, са сајмиштем који постаје зборно место наше и европске индустрије и чини част нашој метрополи. Београд се може поносити и са огромним радовима који су пројектовани на терену између Земуна и наших река Саве и Дунава и који потсећају на исушивање у суседној пријатељској Италији. Градско поглаварство, рекао је г. Симозић, показало је велики успех у својој урбанистичкој политици. Треба напоменути само нашу Градску болницу, за коју се без скромности може да каже да она спада у ред најмодернијих у Европи. Народне школе, са архитекстонског гледишта, по распореду хармонијских линија и по естетском моменту, чине част нашем Градском поглаварству. То су модерне школе какве често Европа нема, или их мало има. Као претседник школског одбора, г. Симовић изјавио је да је био сведок племенитих настојања од стране Градског поглаварства, да се наше школе збрину у пуној мери училима и огледним инструментима. Што се тиче буџета за 1938/39 годину, г. Симовић је изјавио да је он реалан, да су његови приходи и расходи уравнотежени. Дуг од једне милиар-