Општинске новине

Комунална хроника

333

де динара смањен је у 1936 год. на 800 милиона, а ове године износи око 600 милиона. То су резултати буџетске политике, којој се мора одати пуно признаше. На крају свога говора г. Симозић је додирнуо питање општинског Статута. Хиљаде службеника чекају регулисање, унапређење, стицање права на пензију п сви угшру погледе у тај Статут, и зато моли да се чује и меродавна реч о доношењу Статута, јер се чују разни гласови, који уносе само забуну у општинско чиновништво. Г. Д-Р ЈОВАН МИЈУШКОЗИЋ Г. д-р Мијушковић упозорио је у по четку свога говора да су једини буџети који су се могли реализовати, буџети за последње три године, од када се налази на челу општинске управе г. Влада Илић. Они су реализовани чак преко 100%. Према томе, ако се погледа финансиски ефект и ако се погледа све оно што је урађено у погледу напретка Београда, може се бити задовољан и према томе не може се приписати као неки грех, ако се у експозеу то констатује као признање и претседнику и Градском већу. Буџет од 336 милиона динара је мали буџет за све оно што се жели да постигне, али то треба протумачити као обазривост г. Илића, који жели да провери да ли је потенцијал Београђана такав да могу да поднесу ова плаћања. Београду треба много, а то зна и г. Влада Илић, али он жели још једанпут да опроба каква је кичма нашег платише. Г. Мијушковић убеђен је да ће се буџет реализовати више него ли за 100°,'о, што значи да би могао да се има један већи буџет у интересу Београђана и у интересу многих проблема који стоје пред општинском управом. Г. Мијушковћ изразио је жалење што Градском већу није сервиран програм рада за пет или шест година. Тада би се могао да види један плански обрађен рад претседништва општине и већника за један период воемена од најмање пола деценије. За велике проблеме који стоје пред општинском управом потребно је много финансиских срестава које треба створити. Сваки разуман чозек има лепу реч да каже за данашњу управу, што служи на част и г. Претседнику и његовим сарадницима у већу. Г. д-р Мијушковић би желео да за годину дана г. Претседник са већницима изради један такав програм, тако да би се доцније увек водило рачуна да се приликом решаваља свих проблема прво решавају они који су неопходни. Г. д-р Симић је лепо изнео, рекао је г. д-р Мијушковић, шта је управа урадила на социјалноздравственом пољу за ове три године. Санитетске установе биле су у неким уџерицама, да то може служити за историју. Ова управа урадила је доста. Поликлиника то је једна лепа установа каква је ретка V старијим европским градовима. Дом за заштиту деце, који стаје близу 10 милиона динара, треба да буде једна универза, одакле ће се дириговати комунална заштита детета. Треба израдити програм за заштиту детета од рођења па до 18 године. Исушивање које је дато Данцима, јесте један велики посао. То је једна велика фирма која је многе послове у Турској свршила. 30 милиона динара јесу једна маленкост за исушење глиба, где има толико комараца, који сеју маларију. Од тога новца много ће

остати у самој земљи. У борби против маларије радиће се и даље путем затрпавања баруштина и профилактичним пугем. Рад на социјално хигијенском пољу широк је и опсежан, за то треба великих материјалних жртава и систематског планског рада из године у годину, било путем једног санитетско-социјалног фонда, било путем зајмова. Не треба заборавити да се цела оаштинска политика са 90°/о налази на терену социјалне политике. Треба за то упоредо настојати да се створе и финансиске могућности да се та политика по једном плану реализује. Ми живимо у тешким приликама живота у погледу хигијене. По периферијским квартовима 97°/о станова су нехигијенски, у којима по четири особе живе дању и ноћу. 97°/о људи спавају по два и три у једном кревету, а кад се зна да је Београд туберкулозна варош,. онда се може замислити какво су легло трагедије ти нехигијенски станови. Постоји проблем млека. 50°/о мајки у Београду не доји своју децу, него се деца исхрањују млеком које се добија на један најпримитивнији начин. Свега 25°/о деце можемо рећи да сг однегује на грудима мајке, док остала деца у замену добијају млеко које је у 68°,о случајева загађено. Питање млека мора се најозбиљније узети у обзир. Затим долазе питања заштите мајке, питања диспансера, саветовалиште за породице и трудне жене. Све су то проблеми за које треба израдити један леп програм, у томе правцу да се он изведе у низу година. Г. д-р Мијушковић је похвалио рад општинског службеника г. Слободана Видаковића на социјалној заштити мале деце. На крају г. д-р Мијушковић указао је на појаву да је Краљевска влада у новом финансиском закону изашла џентлеменски у сусрет Београдској општини да јој помогне у њеном раду и у име својих другова из Клуба Југословенске радикалне заједнице изјавио је да ће гласати за Предлог буџета за 1938/39 годину, одајући дубоко признање и поверење Претседнику г. Влади Илићу. Г. Д-Р СТЕВА ПОПОВИЋ На крају начелне дебате узео је реч известилац Буџетске комисије г. д-р Стеван Поповић. Поводом тврђења г. Павла Кара Радовановића да експозе уз буџет садржи извесне самохвале, г. д-р Поповић је указао да је од 1918 године па надаље било мпого повика и критика општинских управа и општинског рада. Од када је на челу општинске управе г. Влада Илић и ово Градско веће, таквих критика и напада на општинску управу нема. У броју „Народног благостања" од маја месеца 1936 године речено је да Општина београдска не ужива кредит ни колико заштићени сељаци, а њени лиферанти били су изгубили скоро сваку наду. Кад је општинска управа дошла са г. Владом Илићем на челу, Београд је био затрпан снегом. Кад је Г. Влада Илић затражиоо да се брзо почне са чишћењем, није било ни кола, ни делова за аутомобиле, ни гума, ни дасака, ни ексера да се даске закуцају. Г. Претседник је морао да тради да се на његов рачун пошаљу ексери и најпотребније ствари. И онда се из тога стања изашло. Док еу раније стране фирме одустајале од закључених послова, већ после шест месеци, добијана су писма са понудама, јер се осетило да је на чело општинске