Општинске новине

Здраво млеко

Чување млека од квара и пром.гна. — Међу питањима хигијене исхране, која нам се намећу за студију, једно од најважнијих тиче се потрошше млека по варошима. Проблем да се осигура свакодневно снабдевање тим хранљивим артиклом, у потпуно добром стању у погледу чистоће и очуваности, претставља заиста велике тешкоће; јер је млеко веома променљиво, мења свој састав и квалитет са највећом лакоћом и услед најмањих утицаја. Оно тежи да постане укиснуто, и од тог момбнта његов квалитет се мења и губи од своје вредности: млеко постане сасвим нешто друго но што је'било одмах после муже, оно престаје да буде оно што га чини изврсним за храну и од вредности као главна храна за децу и поткрепљујуће средство за неразвијене и слабе. Исто тако млеко од краве која је болесна служи као преносилац клица заразних болести; и тада, уместо да нам буде од користи, може да буде кобно и у толико више опасније у колико га чешће узимамо и тиме излажемо наш организам штетном утицају болесног млека. А шта Да се каже о деци, болесницима и старцима који такво млеко узимају? — Утврђено је данас са сигурношћу: да млеко, лиферовано за јавну потрошњу, без старања о његовом конзервирању и без контроле, може да буде као храна опасно, а често да буде узрок и епидемији. Статистике су нажалост доказале да је велика смртност деце у варошима резултат незнања овог факта. Не треба заборавити да се млеко, потпуно чисто и исправно, не може транспортовати без неких последица (сем ако је претходно делимично смрзнуто) ако је отстојање транспорта иоле веће. И пошто је то утврђено, морало се доћи до закључка: да се млеко пренесе на веће отстојање треба га у неку руку имобилисати, т.ј. ,,укочити" сваку штетну акцију на његов квалитет, док се не пренесе. Прво што је учињено, то је стерилизовање млека за одојчад. Одмах је смртност одојчади по болницама спала за 30°/о. Чак и код деце која су патила од јаког пролива (диаре-е) употребом стерилизованог млека пролив је престао. Такав резултат показује да ово питање имоболисања млека има огромну важност. Да би се што боље имоболисало млеко потребно је имати нарочите апарате: пастеризаторе и стерилизаторе. А да би се ови што погодније конструисали за постигнуће циља, потребно је било са сигурношћу утврдити уз-

роке квара млека и подесити начин паралисања разних акција штетних по млеко. Сви знамо да млеко, слободно изложено додиру ваздуха, брзо мења изглед: течно испочетка, постаје гушће, вискозно, и истовремено одаје мирис накисео. Ова промена се брзо појачава, млеко узима облик громуљичасте масе која плови у бистрој течности. Тада кажемо да се млеко укварило — згрушало. У капи ове течности микроскопом разазнајемо присуство многобројних телашца специјалног облика — ћелија — час повезаних, час расе]аних, а која нису постојала у свежем млеку. То су жива бића, бића сићушна — микроскопска. Било је довољно да ваздух нанесе неколико клица па да се изврши ова промена тако потпуна. Ове клице су се множиле и кретале и њихова генерација је испунила масу за неколико сати. Ови микроби су се дакле инсталисали у млеку. Они су напредовали хранећи се субстанцом и учинили да на крају имамо једну врсту млека које преставља остатак њиховог варења. Они су узели за себе и у своју корист велики део хранљивог квалитета ранијег млека. Много пре но што се видно могла констатовати ова најезда, течност је ушла у еволуцију и престала да буде природно млеко. А ако је природно млеко било болесно, онда још док је свеже показује под микроскопом микро-организме специјалног изгледа, који су и агенти заразе. То је тај свет неизмерно малих бића, раније непознат, кога је Л. Пастер испитивао и научио нас да се с њим боримо и учинимо га безопасним. Треба дакле уклонити све те клице које се множе, а потом млеко, тако пречишћено, ставити у заклон од сваке доцније сличне најезде, све до момента његове употребе. Опити су показали да су та мала бића веома осетљива према акцији топлоте. Та мала бића имају једну температуру средине која условљава њихов живот, множење и напредовање. Степен више или степен мање, довољно је да се десе дубоке нромене. Ако та мала бића подвргнемо великој хладноћи она су парализована. Она се понашају као да су пала у дубоки сан, за време кога свака функција њиховог живота изгледа да је задржана. Али не треба веровати да је то увек њихова смрт. Често је довољно да се успостави повољна — блажија — температура