Општинске новине

МАЛАРИЈА У БЕОГРАДУ Њено сузбијање у ужем и ширем Београду са околином*)

Осетна експлозија маларичних оболеља, запажена током 1937 године веома богате отмосферским талогом, скренула је пажњу на маларични проблем и ставила је питање антималаричне акције на дневни ред као акутни социјално-хигијенски проблем, који не трпи одлагања. Нарочито је опажено огромно повећавање маларичних оболења (до 200.000 случајева) у Јужној Србији, што је имало јаку реперкусију на београдски морбидитет, јер Београд као престоница свакогодишње привлачи десетине хиљада сезонских радника и печалбара баш из јужних крајева Краљевине, а такође и из других маларичних предела. Према подацима наше епидемиолошке служЂе број позитивно утврђених микроскопских случајева износио је у Београду (без Земуна) 677, са максимумом у месецу августу и септембру. Ови подаци о позитивно утврђеним случајевима нису дефинитивни, јер не постоји облигатно пријављивање малаоије, као за друге заразне болести, и, вероватно, он ]е још знатно већи. Сем утврђених случајева (путем микроскопије) од стране Уреда за осигурање радника било је пријављено, на тражење Градског санитета, већи број случајева, који је премашао 5.000, али веродостојност свих ових случајева, као маларичних оболења, није било могуће утврдити из разлога што је диагноза стављана само на основу клиничких симптома. Из ових чак и приближних и недифинитивних података следује да је маларични морбидитет у престоници и сувише висок без обзира на чињеницу што је већи број случајева импортиране природе. У прилог овим подацима о раширености маларије у Београду могу нам послужити извештаји Референства за школску хигијену о индексу слезине, прикупљени приликом систематских прегледа ђака у почетку школске године. Према овим подацима следуЈе да индекс слезине варира код ђака основних школа 0,5°/о до 2,1% при чему су најнижи индекси опажени у реонима школа удаљених од Саве и Дунава, док је највећи индекс у Савско! и Дунавској падини. Свима је добро познато да се у Београду одомаћила тродневна маларија са њеним проузроковачем плазмодиумом виваксом и да су веома ретки случајеви четвородневне маларије, док је троп' ска маларија само као инвазиона форма, унешена из јужних предела земље. Према овим врстама паразита, обично се мисли, на бенигни

карактер домаће ендемичне маларије, која, кас што се мислило, не изазива тешке маларичнс кахексије, нити смртне случајеве. Ипак у прошлој години ми смо имали неколико смртних случајева, од којих је један случај маларије проузрокован плазмодијумом виваксом, а који се је према умрлици инфективне болнице и подацима Паталошког института завршио летално и то услед руггтуре слезпне, тј. директно проузроковане маларијом. Овај случај и њему слични стављају у сумњу потпуни бенигнитет београдске маларије, јер сем наведеног случаја из 1937 год. имали смо смртне случајеве и у ранијим годинама и то: на пр. 1927 г. умрло је Београђана од маларије 2, 1928 г. 2, 1929 г. 3, 1930 г.. 1, 1931 г. 0, 1932 г. 1, 1933 г. 5, 1934 г. 3, 1935 г. 2, 1936 г. 1 и 1937 г. 4. Ови подаци о морталитету од маларије, нарочито у вези са статистиком морбидитета, важни су и инструктивни, јер императивно захтевају да се предузму све потребне мере, како би се престоница ослободила овог зла и како би се дефинитивно нзбрисала из тужног регистра многих колонијалних и др. нехигијенских предела, где становништво умире, чак и од маларије, а поред тога се мучи од комараца, који сваке сезоне нападају становништво. У исто време морамо узгред рећи да ни Беч, ни Будимпешта,, насељени на истом Дунаву, немају ендемичне маларије, нити комарци досађују становништву и туристима. Туристи су у Београду у последње време многобројни, а биће још многобројнији, јер се Београд нагло развија и постепено претвара у једно туристичко место. При расматрању и дискусији поводом антималаричне акције треба имати у виду да * је реон Београда и најближа околина веома богата у фаунистичком погледу, јер је овде утврђен већи број врста комараца и других инсеката, који нападају човека и сисају његову крв. Напомињемо да у Београду постоје три врсте маларичних комараца и то: анофелес макулипенис, бифуркатус, синензис, а можда: и четврта врста плумбеус. Проучавање маларичних комараца у последње време створило је читаву науку колицидолошју и одговарајуће за то специ]'алисте — кулицидологе.

*) Реферат на Антималаричној конференцији одржаној 8-1У-938 г. у кабинету Г. Претседника Општине.