Општинске новине

3*

Маларија у Београду

251

Чувени кулицидог професор Мартини између осталог је утврдио да у Београду постоје две расе анофелеса макулипениса и то: 1;ур1еи8 и теззае Међутим јужне расе елутус, која у Јужној Србији једино код макулипениса преноси маларију, код нас нема, те према томе у Београду питање раса, које преносе маларију, још је отворено — нерешено и недовољно објашњено. Значај овог решења је од огромне важности за практично сузбијање маларије, јер антималарична акција у првом реду мора се концентрисати на опасне, инфекциозне расе, које преносе маларију, а тек у другом реду на остале расе, које немају епидемиолошког значаја. Пролећни комарац аедес задаје велике бриге ентомолозима, лекарима и становништву, јер, као што је познато, аедес вексанс на-л рочито јако уједа у пролеће и тиме често оне-|

Поплављени део београдског „дивљег" насеља у Макишу, легло комараца и маларије. Ш I Е\ 1 1 •!-.•: . могућава опстанак посетиоца у парковима, баштама и сл. Услед тих незгодних особина аедеса ентомолози великих градова, где је добро организована ентомолошка служба, као што је на пр. Цирих, нарочито (јудно прате развој тог опаког комарца и предузимају све мере за његово сузбијање. Колико се воде евиденцијЗ о овој врсти колЈдра, може се видети по томе што ентомолози Цириха могу унапред још зими казати колико ће се милиона аедеса излећи на пролеће. Врста аедеса код нас у Београду постоје четири и то: АесЗез уаг, сазршб (ЈогзаИз), АесЈез уехапз, Аес1е8 ри1сћг11аг818 АесЈез огпаћ18. Немаларични обични комарац, тако зв. кулекс, нарочито је проширен у Београду у реону помијара на периферији. Овај комарац, и ако не преноси маларију, нарочиту у јесен (његова врста кулекс пипиенс) жестоко убада човека, а пошто ]е његово легло у прљавим водама помијара, овај комарац својим убодом често инфицира кожу човека са различитим врстама кожних оболења. Поред кулекс пипиенса имамо у Београду још 3 врсте: кулекс тејлери (ШеПеп), си1ех ћог^епзЈз и си1ех

тос1еб1;и8. Интересантно је назначити да у Београду постоји инсект звани флеботомус (рћ1еђо1отив решсшзиз е! рарра1:асс1), који у Јужној Србији преноси папатичијеву грозницу. Сем тога у Београду постоје две врсте теобалдије (аппи1а1;а е! 1еп<*огео1а1:а), чији епидемиолошки значај није још сасвим расветљен, као и врсте голубачке мушице-симулиде, врсте куликојдеса, дикса, хаоборус, *1Јгапо1аеп1а ип§иси1а1а. Ово фаунистичко богаство Београда и околине захтева организацију специјалне ентомолошке службе, како би се заиста постигао завидан успех на пољу сузбијања инсеката, а у исто време, поред питања сузбијања маларије, решило би се и питање комараца уопште. Сви ови разлози и наведени подаци наРрочито убедљиво говоре о потреби смишљене, планске антималаричне акције, која се, силом околности, мора ставити на дневни ред комуналне делатности. Поред тога садањи урбанистички развој Београда са пребацивањем престонице на другу страну Саве и Дунава и органско спајање преко мочварних терена са Земуном и ширење у правцу Панчевачког Рита, где се стварају нехигијенска насеља, још потенцирају значај маларичног проблема са задаћом активног сузбијања комараца и др. штеточина не само у траницама ужег Београда, но и ширег на оној страни Саве и Дунава. Акција на сузбијању маларије и борба против комараца, мува и др. инсеката отпочета је на терену од стране Поглаварства први пут у Београду 1931 год. Али првом озбиљном проучавању сузбијања маларије и изради плана приступила је ондашња Београдска бактериолошка станица још 1923—1924 год. Од стране Општине године 1932 већ је учињен знатан успех у рвом правцу, када су биле употребљене са осетним резултатима веће количине инсектицидних срестава петролеума, нафте, париског зеленика, као и гамбузије ситне рибице, које су биле пуштене у већи број стагнантних баоа оади уништавања лапви комараца, а отпочето је и са затрпавањем бара. Исте 1932 године била је опробана м^е■сдда запрашињавања већих простора баруштина са па,риским зеленилом помоћу аероплана. Ови покуси, на основу накнадно обављених ентомолошких испитивања, показали су одличне резултате, јер је било утврђено да је било уништено 95—98°/о свих ларви, које су се наналазиле у опрашеној бари. На овај начин била је запрашена једна велика бара, претходно припремљена за авионско запрашивање, на Великом Ратном Острву, а која је износила површину око 40.000 м. 2 За ову акцију било је потребно: један сат аеропланског летења, са два пуњења аероплана, и 2.400 кгр. двопроцентног париског зеленила помешаног са прашином.