Општинске новине

Дом дечје заштите и стремљења заштита деце у Београдској општини

ГТосле рата отпочело је ново поглавље у историском развитку наше престонице. Београд је по свом положају и функцији постао центар целе Краљевине, и тако су се из основа променили многи облици градског живота. ГТривучени гравитационим силама, у Београду су долазили житељи из целе Краљевине, из свију крајева, из најразличитијих слојева становништва. Имиграција која је годинама интензивно трајала учинила је, да је град од 80.000 становника порастао на 305.000 лица. Као што се скоро потпуно изменио спољни изглед града, тако се је још више диференцирала његова унутрашња структура. ГТатриа,рхална породица предратног Беогада била је способна да решава мање више један велики део Цородичних проблема. У послератној структури градског живота велики број породица није више дорастао своме задатку. А поред недовољно и никако незаштићене деце у породицама појављује се на градским улицама један велики број деце — бескућника, деце без породичне заштите, која су од својих родитеља напуштена у данима економске депресије и послератних деморалисаних прилика. И поред разних других захтева града у развитку и изграђивању наметнуло се је градској Општинској управи питање детета као дктуелан и важан проблем. У ранијим годинама био је број деце, којој се је морало економски и социјално помоћи тако кезнатан да су ове потребе могле да задовоље до извесних граница поједина добротворна и хуманитарна друштва, која се појављују у Београду у току последњих деценија прошлога столећа и у првим деценијама овога столећа. За време и одмах после рата интервенисала је држава за дете, пошто је број ратне сирочади у целој држави био врло велики. Нагли развитак наших градова, а нарочито наше престонице придонео је да је велики део дужности о!ко зоштите угроженог детета дошао у делокруг пословања града. Закон о градским општинама утврдио је ове дужности у више параграфа. Од нарочите важности је у том раду дужност престоничке општине. На шеној територији појављује се сваког дана, поред угрожене деце која су стекла право грађанина, и деца из разних крајева наше државе која се цалазе пред пропасти. Дужност је престоничке Општине да даје тренутну за-

штиту сваком угроженом детету на својим улицама без обзира одакле и на који начин је дете дошло, па онда да га предаје надлежној јавној заштити. Да би се овај проблем могао правилно решити потребно је било да се организује једно нарочито општинско надлештво. Многобројна хумана друштва, која су годинама благотворно деловала, нису ипак била довољна да сама реше проблеме београдске незаштићене деце. Сем тога велики савремен град не сме да схваћа овај делокруг рада на заштити деце тако ускогрудо, да се брине само о сирочади, нахочади и напуштеној деци. Град данашњице у коме велики број породица није у стању или није дорастао да природно заштићује своју децу, пружа јавну градску заштиту својим грађанима у здравственом, правном, моралном и материјалном подизању деце. Тако |је и град Београд, свестан свога комунално-социјалног задатка на пољу дечје заштите, основао 1931 године надлештво које је намењено спровођењу практнчне зашгите деце и изради предлога за организацију и подизање дечјих установа у Београду, које су неопходно потребне за успешан рад комуналне заштите деце. Ово надлештво, — Централни уред за заштиту матера, деце и младежи, — стара се за угрожено дете у социјално-економском, материјалном-, здравственом 1 , моралном, васпитном и правном погледу. Дужност је Централног уреда да прихвати свако дете социјално или здравствено угрожено, и да за њега врши све потребне интервенције, како би му се осигурале основне животне могућности. У тој обимној делатности, Градски дечији уред сконцентрисао је у својој надлежности све дужности које проистичу из обавезе о комуналној ааштити деце уопште. На тај начин незбринуто градско дете више не треба да лута из канцеларије у диспанзер, из диспанзера поново у канцеларије и томе слично. Дакле, уклоњена је опасност да дете пропадне док се врше све потребне и често врло споре административне формалности. Када је дете у опасности онда се мора брзо интервенисати. То је сада дужност Градског дечјег уреда, који, чим је дете примио под своју заштиту, има да врши све функције заштитника прихваћеног детета. Иако је дужност Градског дечјег уреда да буде заступник ове београдске социјално угрожене деце, он је то могао