Општинске новине

Дом дечје заштите

257

у прошлим годинама да врши само за врло ограничен број незбринуте београдске деце, пошто се његов рад развијао у оквиру финансијских могућности. Стални пораст броја штићеника Централног уреда ипак нам показује да се број деце, стављене под комуналну заштиту, из године у годину повећава а отварањем Градског дома дечјз заштите Београдске општине указују се знатно веће могућности за програмски рад у најближој будућности. Централни уред за заштиту матера, деце и младежи врши своје дужности у оквиру надлежности Дирекције за социјално и здравствено старање, а на основу Правилника о пословању Градског уреда за заштиту деце. У спровођењу програма комуналне заштите деце, предузете су све мере да се између државних органа јавне заштите и Општинског централног уреда за заштиту деце развије што ужа сарадња, како би дечја заштита у Београду била што једноставнија. Иста пажња посвећена је и значајној сарадњи са приватном иницијативом која је већ годинама од стране Градског поглаварства субвенционирана. ГТуних седам година врши Централни уред своју пионирску функцију и за то време било је под његовом заштитом 10.314 деце. Просечно примљено је годишње 1200 нове деце. Скоро сва ова деца живе у. великој материјалној беди и угроженим социјалним приликама. Животне прилике ове деце најбоље илуструје картотека Централног уреда. Централни уред могао је просечно само за 50% позитивно интервенисати, т.ј. деца су збринута у дечјој колонији, упућена у домове, обданишта, школске кујне, у опоравилишта, помогнута материјално у оделу, храни итд. Услед буџетских немогућности и што не располажемо са довољним боојем домова за васпитање, подизање и збрињавање деце, и што Београд у овим годинама још није имао своје Дечје прихваталиште, остало је 50°/о деце без икакве помоћи. Овај велики проценат деце, која се нису могла збринути, јасно говори о животном задатку комуналне заштите деце и показује да досадашњи кредити у буџету Београдске општине не одговарају стварним потребама угрожене београдске деце. При том, ако се узме у обзир, да данас у Београду живи близу 60.000 социјално или здравствено угрожене деце, онда је јасно да је број незбринуте деце у престоници много већи него што износи број такве деце коју Централни уред води у евиденцију. Према структури београдског становништва, потребна је јавна заштита за најмање 57.000 београдске деце. Све га једна десетина ове деце налази се сада у евиденцији картотеке Централког уреда за заштиту матера, деце и младежи. Ефикасиа заштита над свом београдском децом, којој би ма у којој форми била потребна јавна заштита, захтевала би велики апарат струч-

них службеника и издашна финансијска сретстава. Београдска општина чини сва прегнућа да оба ова предуслова за планску комуналну заштиту деце пружи својој комуналној заштити деце, али отсуство довољних материјалних могућности омета пун замах најплеменитијој акцији једне комуналне заједнице. Централни уред врши правну заштиту деце путем своје старатељске службе. На основу свога правилника чл. 11 и 12 Закона о старатељству као и закона о судском ванпарничном поступку, Централни уред постаје аутоматски старатељ прихваћеног детета чим своје старатељство пријави старатељском судији и овај то потврди. Закон о судском ванпарничном поступку са својим чл. 13 даје добар основ за рад и развитак јавне правне заштите прихваћене деце. Централни уред вршио је и ранијих година дужност старатеља, иако ова функција није била у потпуности основана на позитивном законодавству, које је тада важило за Београд и Србију. Настављени рад на овом пољу дечје заштите добио је за последње две године знатно већи ауторитет и значај: на основу Закона о судском ванпарничном поступку, Централном дечјем уреду дата је могућност да изграђује и развија службу генералног штитништва. Резултати ове делатности донеће још веће користи тек онда када се грађанским законом буде регулисало питање истраживања очинства. Тада ће генерално штитништво моћи да заступа права детета не самО према јавним факторима, него и црема породици детета. То ће бити од великог значаја за правну заштиту, као и за јавну заштиту деце уопште, пошто ће се и тим путем осигурати извесна нова срества за подизање деце. За време последњих седам година одобрено је старатељство за 108 деце, 1937 године било је под старатељством Централног уреда 102 детета, од којих је 12 деце дато под своје. Поред вршења дужности званичног старатељства, дечји уред сарађује са старатељским судијом у случајевима где родитељи занемарују своје родитељске дужности. У колаборацији са судијом за малолетнике упућивао је Централни уред децу у домове за млађе малолетнике. Збрињавање деце у туђим породицама у Београду замењује до сада и рад институција затворене заштите. Тако је отворена заштита деце морала последњих седам година да служи за збрињавање све деце која ма из којих разлога нису могла бити збринута у својој породици. Збрињавање деце у туђим породицама била је једина организација комуналне заштите деце, те је према томе морала да прима чак и такве случајеве за које не одговара отворена заштига. Откако је 1931 године укинута државна дечја станица, у Београду није постојала ниједна државна или самоуправна установа за затворену заштиту дзА