Општинске новине

258

Беог радске општинске новине

це. Дечји уред многобројним претставкама указивао је на потребу отварања и организовања једног дечјег прихватишта као неопходне помоћне установе јавне дечје заштите. Предлог је најзад прихваћен, ова је установа подигнута и освећена 10 априла 1938 године. Комунална заштита београдске деце приступила је пре свега организовању отворене заштите деце. У свима земљама, где је породични живот сачуван, пропагира се збрињавање деце у породицама као најнормалнија метода савремене дечје заштите. Свакако да овај рад даје само онда повољне резултате^ ако се деца збрињавају под редовном контролом стручних органа. И у београдској комуналној заштити деце имало се успеха у овом раду, и ако се радило без помоћних институција затворене заштите. За ову врсту заиггите деце у Београду од значаја је, да је сељачка и малограђанска породица са периферије града прилично способна за одгајивање малог детета предшколског доба, детета од друге године старости па до седме године старости. Хранитељице београдског дечјег уреда у већини примају децу на подизање са инстинктом материнске љубави. Што је дете млађе у толико више има изгледа на манифестовање тога инстикта материнске љубави, зато је значајно да дете у породицу дође што млађе. Београдска хранитељица свесрдно настоји да дете не осети да се налази у туђој породици, а и психолошки је разумљиво да је она сва срећна ако дете у њој гледа своју праву мајку. Приликом збрињавања деце у туђим породицама за јавну заштиту игра велику улогу да се детету нађу нови родитељи пошто }е оно своје природне изгубило. Искуство београдске комуналне заштите деце показало је да су се искључиво само она деца усинила која су се примила као мала деца. Ниједно дете које је у школском добу примљено није било усињено. Збрињавање деце у туђим породицама задовољавајућа је заштита за мало дете. У овом добу има ова врста збрињавања и свој финансијски ефекат за јавну заштиту. Са сумом која је потребна за издржавање једног малог детета у дечјем дому, могу се два детета издржавати у породици. Ова врста заштите јевтина је јер је породична хигијена знатно јевтинија од заводске. При том дете смештено у породицу у доба живота када је највише изложено инфективним обОљењима, живи у породици заштићено од масовне инфекције. Од значаја су исто тако за дете природна средина, индивидуална нега, а изнад свега љубав и матерински осећај хранитељице. Београдске породице радо примају дете у добу најмањег узраста јер подизање малог детета, ако се пази на хигијенску страну, не тражи толико бриге и труда као васпитање школског детета. За смештај одојчади потребно је да хранитељица, поред прирздних услова за добро подизање једног де-

тета, располаже и са искуством у нези и исхрани одојчета. Што се тиче школског детета његово доба одговара у нашим приликама већ много више заједничком васпитању у дому. Често данашња природна породица није у стању да да потребно васпитање ни рођеном детету, а камо ли туђем. Стога школска деца, а нарочито она која су ма у ком погледу психички морално или физички дефектна, спадају у дечји дом. Свакако је за нормално мало дете много боље и природније, да се гаји и васпита у једној породици, нарочито у нашим приликама где не располажемо са довољним бројем стручног персонала, који би могао у дечјем дому дати детету праву душевну и телесну негу. Поред тога за нормално дете је боље да се оно развиј.а у породици, која је у свакодневном додиру са свим проблемима живота, него у једном дечјем дому, који је и сувише далеко од свих животних струјања. Зато су за домску децу страни захтеви актуелног живота и врло тешко се сналазе у доцнијој животној обрби. Сви ови моменти руководили су комуналну заштиту деце Београдске општине да нарочиту бригу посвети раду на смештању деце у породице (отвореној заштити деце.) За време од седам година примљено је за смештај у туђу породицу 632 детета. Ова деца била су у добу испод године дана па до 14 година. Морбидитет деце породичних колонија био је незнатан, а морталитет није износио ни 2°/о. Здравствено стање ове деце и школски успех били су задовољавајући. Оват начин збрињавања даје у нашим приликама врло добре резултате, што се види и из података о проценту морталитета, који је јако низак, а нарочито када се узме у обзир да велики број ове деце припада београдском најсирбмашнијем грађанству и да су многа од те деце своје родитеље изгубила од туберкулозе. Издржавање појединог детета, заједно са одевањем и школовањем, износило је месечно за свако дете просечно 400.— динара. Од почетка нашег рада осећала се велика празнина, што не располажемо са ниједном комуналном установом затворене дечје заштите, где би се могло дете, коме је потребна пуна заштита, прихватити. Деца недовољно испитана у здравственом погледу, а потпуно неиспитана обзиром на духовне и моралне особине морала су се збринути у породичним колонијама, .тј. у отвореној заштити. Како се рад на збрињавању деце не може замислити без дечјег прихватилишта, израдио је Централни уред предлог и програм за подизање ове установе, која је ове године довршена. За подизање и потпун уређај ове установе одобрено је 8,000.000 динара. И према социјалној структури Београда, и према висини просечне зараде београдског грађанства, као и према укупном броју деце, од које преко 62% треба да подлеже социјал-