Општинске новине

270

Београдске општинске новине

цијента повећане вредности и добија се цена по којој ће 12 сопственика у ново комасационом блоку добијати своје нове парцеле, признајући првобитне вредности пре комасације. Ако је 1 м! 2 пре комасације вредео просечно 250 динара, после комасације ће износити с! —(— с! == доприносном фактору обрачунатом по § 124 грађ. зако!1а. Лако је одмах увидети да је спровођење комасације на овај начин потпуно оправдано, и да у овом случају и општина и нови сопственици учествују у одређеној сразмери према добитку на повећану вредност у утрошку на комуналне сврхе и оштетне вредности. Из досадашњег излагања по свима општим принципима примене законских одредаба грађев. закона и начина обрачунавања и њиховог оправдања, као и по изнетим примерима за регулисање разних вредности имања у Београду мислим да сам могао дати један упут који ће служити за сналажење свима онима који желе да добију приближно схватање по изнетим питањима. За оне који желе да се упознају зашто се поједине одредбе примењују по овоме упуту, биће им овим дата могућност да се без пристрасности унесу у оправдан начин ове употребе приликом извршења комуналних радова, те и са тих разлога ово ће бити оправдано за све оне који до

које неће грубо да задиру како у интересе појединаца, тако исто и у интересе државе и општине. Он ће бити у исто време регулатор и вођа за оне сопственике који из необавештености упадају у руке разних посредника који ће стварност да преставе нереално водећи рачуна само о својим личним интересима. И најзад овај упут биће покушај да ова врста техничке науке добије своју почетну научну основу за стручно објашњење. Ради оријентације промета имања и њихове вредности по блоковима, или крајевима, изнећу овде један преглед вредности некретнина по разним крајевима Београда. Како су се вредности некретнина развијале после рата и њихов пораст услед извршења комуналних радова. Из ових података читалац ће видети кроз какве су све петурбације на тржишту некретнина пролазиле, као и утицај пораста вредности динара у финансијској политици. Исто тако овај преглед биће приближна слика развитка Београда по појединим крајевима у којима игра главну улогу комунална политика града. Из података које сам могао скупити из старог архива предратног Ееограда вредност некретнина по појединим крајевима старог Београда, као и после рата, почевши од 1918—1937 год. биле су следеће: Табела III

Који крај Београда

Пре рата 1914

Године 1918-1923

Године 1923—1928

Г одине 1928-1933

Године 1933—1937

у дин. по т 2

у дин. По т 2

у дин. по т 2

у дин. по т 2

у дин. по т 2

Теразије—центар

250—300

2 500—3.000

3.500—5000

4.000-5.000

6.000-8.000

Дорћол од Душанове ка Дунаву—Зерек

80—100

400

500

700

800-900

Савска обала—Карађорђева више и ниже

80—100

300-400

800

1000

1300

Хаџи Поповац—Булбудер

10-15

30

50

70

100—150

Фпшеклија—Стари См. ђерам

100—120

350—400

700—800

800—900

1.000-1.500

Славија—Чубура

35—45

500

700

700-800

1.000-1 200

ТоповСке шупе—Душановгц—П. Брдо

њивепашњаци хектар 10.000

10-20

40—50

100-120

150—200

Сењак — Топчидер—Дедиње

њиве -утрине

20-40

50-80

120—150

200 250

Милоша Великог—Мостар

50—60

500-600

1000

1200

1400

Кнеза Павла (пређе Кнез Милетина)

30 -40

200

400

500

700

данас примену појединих одредаба грађев. закона нису разумевали. Разуме се, као што сам у почетку овог упута изнео, да свако правило мора да има и своје изузетке, па и у појединим конкретним случајевима дужност је оних који ово врше да савесно у сваки конкретан случај унесу сву своју пажњу и добронамерност да се дође до што погпунијег реалног резултата. Од онога који ово примењује зависи какав ће се резултат добити. Овај упут у свакоме случају биће као путоказ да евентуалне грешке буду што мање,

Из ових грубих података о прометним вредностима видимо какве су вредности биле после рата у односу на прометне вредности пре рата. Како су прометне вредностти имања по појединим крајевима Београда у означеним периодима расле под утицајем развитка Београда и утицај комуналних радова на поједине крајеве Београда. Шта можемо извести из овог прегледа, као једну констатацију? 1) Видимо да су вредности имања у Београду пре рата у односу на први период после рата у десетострукој—петнајестрострукој вред-