Општинске новине
270
Београдске општинске новине
цијента повећане вредности и добија се цена по којој ће 12 сопственика у ново комасационом блоку добијати своје нове парцеле, признајући првобитне вредности пре комасације. Ако је 1 м! 2 пре комасације вредео просечно 250 динара, после комасације ће износити с! —(— с! == доприносном фактору обрачунатом по § 124 грађ. зако!1а. Лако је одмах увидети да је спровођење комасације на овај начин потпуно оправдано, и да у овом случају и општина и нови сопственици учествују у одређеној сразмери према добитку на повећану вредност у утрошку на комуналне сврхе и оштетне вредности. Из досадашњег излагања по свима општим принципима примене законских одредаба грађев. закона и начина обрачунавања и њиховог оправдања, као и по изнетим примерима за регулисање разних вредности имања у Београду мислим да сам могао дати један упут који ће служити за сналажење свима онима који желе да добију приближно схватање по изнетим питањима. За оне који желе да се упознају зашто се поједине одредбе примењују по овоме упуту, биће им овим дата могућност да се без пристрасности унесу у оправдан начин ове употребе приликом извршења комуналних радова, те и са тих разлога ово ће бити оправдано за све оне који до
које неће грубо да задиру како у интересе појединаца, тако исто и у интересе државе и општине. Он ће бити у исто време регулатор и вођа за оне сопственике који из необавештености упадају у руке разних посредника који ће стварност да преставе нереално водећи рачуна само о својим личним интересима. И најзад овај упут биће покушај да ова врста техничке науке добије своју почетну научну основу за стручно објашњење. Ради оријентације промета имања и њихове вредности по блоковима, или крајевима, изнећу овде један преглед вредности некретнина по разним крајевима Београда. Како су се вредности некретнина развијале после рата и њихов пораст услед извршења комуналних радова. Из ових података читалац ће видети кроз какве су све петурбације на тржишту некретнина пролазиле, као и утицај пораста вредности динара у финансијској политици. Исто тако овај преглед биће приближна слика развитка Београда по појединим крајевима у којима игра главну улогу комунална политика града. Из података које сам могао скупити из старог архива предратног Ееограда вредност некретнина по појединим крајевима старог Београда, као и после рата, почевши од 1918—1937 год. биле су следеће: Табела III
Који крај Београда
Пре рата 1914
Године 1918-1923
Године 1923—1928
Г одине 1928-1933
Године 1933—1937
у дин. по т 2
у дин. По т 2
у дин. по т 2
у дин. по т 2
у дин. по т 2
Теразије—центар
250—300
2 500—3.000
3.500—5000
4.000-5.000
6.000-8.000
Дорћол од Душанове ка Дунаву—Зерек
80—100
400
500
700
800-900
Савска обала—Карађорђева више и ниже
80—100
300-400
800
1000
1300
Хаџи Поповац—Булбудер
10-15
30
50
70
100—150
Фпшеклија—Стари См. ђерам
100—120
350—400
700—800
800—900
1.000-1.500
Славија—Чубура
35—45
500
700
700-800
1.000-1 200
ТоповСке шупе—Душановгц—П. Брдо
њивепашњаци хектар 10.000
10-20
40—50
100-120
150—200
Сењак — Топчидер—Дедиње
њиве -утрине
20-40
50-80
120—150
200 250
Милоша Великог—Мостар
50—60
500-600
1000
1200
1400
Кнеза Павла (пређе Кнез Милетина)
30 -40
200
400
500
700
данас примену појединих одредаба грађев. закона нису разумевали. Разуме се, као што сам у почетку овог упута изнео, да свако правило мора да има и своје изузетке, па и у појединим конкретним случајевима дужност је оних који ово врше да савесно у сваки конкретан случај унесу сву своју пажњу и добронамерност да се дође до што погпунијег реалног резултата. Од онога који ово примењује зависи какав ће се резултат добити. Овај упут у свакоме случају биће као путоказ да евентуалне грешке буду што мање,
Из ових грубих података о прометним вредностима видимо какве су вредности биле после рата у односу на прометне вредности пре рата. Како су прометне вредностти имања по појединим крајевима Београда у означеним периодима расле под утицајем развитка Београда и утицај комуналних радова на поједине крајеве Београда. Шта можемо извести из овог прегледа, као једну констатацију? 1) Видимо да су вредности имања у Београду пре рата у односу на први период после рата у десетострукој—петнајестрострукој вред-