Општинске новине

Питање млека у Беог раду

241

бдевања. Индивидуално, неорганизовано и чак хаотично снабдевање града млеком истиче се само по себи као предмет за корениту реорганизацију. Нехигијенска производња, примитивне штале и нехигијенска филтрација, чување млека у импровизираним оделењима, под настрешницама и где било, дужи и спори транспорт коњским колима или чак пешице, на обрамици знатно погоршавају квалитет млека, које после неколико часова чувања и тран-

§џсј<х 4иш,а? \у мичатс пшшејшиујМ

/ /

Н ">.*

/ /

/ *

/ /

, ✓

/ /

— —

3 6 -7 9 г4 «*

спорта постаје веома богато у погледу бактериске флоре. С обзиром на ове околности истиче се сама по себи неопходна потреба организације задружне производње са сабирним хигијенски уређеним станицама за хлађење, чување и даљи транспорт у аутомобилима или другим подесним сретствима^ евентуално у вагонима са хладњачом_, како би се осигурао брзи пренос млека у Београд на место потрошње, за даљу прераду — пастеризацију или стасанизацију, Негативан значај примитивног чувања млека и примитивног спорог транспорта је очигледан и он је главни узрок

неповољних особина београдског млека, што се нарочито осећа када се под утицајем повољне температуре скоро сваких пола сата број клица удвостручава. Из приложеног диаграма најбоље се огледа утицај температуре на повећање бројауклица у млеку, као резултат биолошког процеса у млеку, произведеном без предузетих мера асептике и хигијене и значај хлађања млека приликом чувања и транспорта. Садањи ступањ производње млека по селима у околини Београда још нам не даје могућности продукције асептичног млека типа сегШГе, гарантираног идеалног млека, већ нас упућује на савремене системе пастеризације и стасанизације у модерним градским млекарама. Као препоручљиви начин дистрабуције разношења млека с правом треба захтевати продају млека беспоекорног хигијенског квалитета заштићеног од спољних утицаја, а то је у затвореним флашама за појединачну потрошњу или у бломбираним кантама за већу потрошњу, као за: болнице, санаторијуме, пансионе, ресторане и сл. Решење целог проблема је компликовано и велико и нећемо овде улазити у детаље. Циљ овог чланка као једног од саставних делова ланца предавања и пропагандних реферата у оквиру приређивања дана млека није доношење и предлагање дефинитивне солуције за решавање виталног питања млека, него је сврха да се то питање поново покрене са жртве тачке и да се заинтересују сви меродавни фактох>и овим насушним 1 проблемом, како би сг пристуПило што пре његовом решавању. Проблем је од огромне важности, како за престоницу са преко 320.000 становника, тако и за многобројне произвођаче и трговце млеком, јер проблем засеца у два основна државна стуба: народно здравље и народну привреду. Вредност народног здравља непроцењива је, а вредност млека упућеног и садањим примитивним начином за потрошњу Београда огромна је и износи око 35,000.000.— дин. годишње, док вредност свих производа млекарства у целој земљи превазилази суму од 2,500.000.000.— динара годишње! У овом кратком излагању споменули смо, а сада понова подвлачимо, нарочито повољне предуслове и перспективе за решавање питања у садањој епидемиолошкој ситуацији и при садањим локалним повољним биохемиским особинама млека. Све то даје пуно права очекивању да ће планска акција за побољшање млекарства, а специјално хигијена производње и снабдевања, сигурно уродити веома богатим плодом. Д-р Сергије Рамзин