Општинске новине

Књижевна хроника

573

лико се свидела г. Коцијасу да је замолио да му се и од ове зграде такође достави копија планова, изјављујући да ништа слично није видео. У подне је г. Коцијас био гост Претседника г. Владе Илића и његове госпође који су у своме дому приредили ручак у шегову част. Ручку су присуствовали грчки министар г. Бибика Розети, секре* тар посланства г. Киру, адвокат и публициста г. Обрад Симић, и известан број градских већника. После ручка, у пратњи г. Илића и госпође и осталих присутних на ручку, г. Коцијас је отишао да присуствује великој тениској утакмици на Таш Мајдаиу, на којој су узели учешћа чувени светски прваци у тенису Баџ и Мако. После подне г. Коцијас је употребио за одмарање и за приватне посете, које је желео да још учини. У среду 13 јула Претседник г. Влада Илић изашао је лично на станицу са извесним бројем градских већника да испрати г. Коцијаса. Растанак је био веома срдачан и г. Коцијас је поновио своју жељу да на јесен види у Атини г. Илића са извесним бројем градских већника, где ће бити гости Атинске општине. Пре свога одласка за Атину г. Коцијас је дао претставнику Агенције „Авала" следећу изјаву о својим утисцима у Београду. „До сада још нисам био у Београду, па сам сматрао за своју дужност да се по повратку из Прага у њему задржим. Прекјуче, кад сам стигао, успео сам да отстраним неке обавезе програча и да се сасзим сам један час прошетам по граду, како бих прикупио непосредне личне утиске. Морам да признам да су ти моји утисци изван сваког очзкизања. Одмах ми је био јасам

сјајан географски положај ваше престонице и лепота њених булевара и улица. С друге стране, велика социјална и културна надлештва која сам обишао, посебно она за заштиту деце, чине част не само Београду и Југославији већ и целом Балкану. То су сјајна остварења цивилизације и осећаља хуманости. Мој пријатељ г. Влада Илић оцртао ми је генерални пла|н о изградњи Београда у коме се много води рачуна о будућкости. Велики радови на изградњи пристаништа, као и радови на исушизању леве обале Саве, дубоко су ме импресионирали. Г. Илића и г-ђу Илић, као и једну делегацију општинских већника Београда, позвао сам да ми врате посету. Желим да искористим боравак г. Илића у Атини и да од њега затражим гледиште о извесним радовима које намеравам да предузмем на модернизозаљу и улепшазању Атине. Утисци које носим из Београда тако су дубоки да морам рећи: „Дошао сам као посетилац а одлазим као ученик". Најзад, користим ваше присустзо како бих изразио своју захвалност београдској штампи на свему што је о меви писала за време мог бзразка у Београду. У Београду сам се осећао као код сваје ку&е. Дубоко ме је дирнула пажња коју ми је стално указивао мој пријатељ г. Илић, као и сзи они са којима сам долазио у додир. Утисци срдачне атмзсфере, које сам овде стекао, још зише су ме убедили у грчкојугословенско пријатељстзо. Напредак Југославије и њене лепе престонице Београда срдачно нас радује. Осећања која везују наша дза народа су искрена и дубока."

\ Књижевна хроника Песме Силвија Крањчевића у избору г. Оиме Пандуровића

У својој збирци „Одабране стране југословенских писаца" Државна штампарија је издала песме Силвија Крањчевића у избору г. Симе ГТандуровића, књижевника. Г. Пандуровић је извршио избор песама са сигурним укусом и необичним познавањем. Не само да је изабрао лепе песме, по чисто естетском мерилу, него је изабрао по неколико најлепших песама из сваке области песникове делатности — родољубиве песме, римски мотиви, историски аспекти, унутрашње побуне, поеме мисли и пригодне песме, — тако да је приказао целу песникову личност у његовим најуспелијим песничким изразима. Овакав начин састављања антологија, бар кад се ради о збиркама појединих песника, неупоредиво је бољи него када се антологичар држи само естетских мерила, па песници у тим збиркама изгледају сувише једнострани. Читаоцима није циљ само да се наслађују лепим песмама, него и да упознају песнике, многостраие манифестације њиховог душевног живота, на лак и занимљив начин, преко њихозих најбољих дела из сваке врсте поезије. Личност знаменитог хрватсхог песниха Силвија Стр. Крањчевића зрачи из ове збирке песама свим

својим снажним осећањима: и борбеним родољубљем, и дубоким мислима, и тананим елегичним нотама, и непосредним реаговањем на пригодне моменте. Предговор г. Симе Пандуровића „Поглед на Крањчевићеву личност и поезију" јесте успела заокругљена студија о овом суморном и огорченом хрватском песнику, кроз чије душевно расположење провејава зла судбина напаћеног хрватског народа. Г. Пандуровић је, са мало израза, мајсторски анализирао песников таленат, осветлио мотиве његовог певања и насликао рељефно изразито његов песнички лик. Успело је и до краја тачно спроведено поређење између Ђуре Јакшића и С. Крањчевића. Овај есеј г. Пандуровића приближио је Крањчевића још више српским читаоцима, којима је он и иначе својилт мислима и осећањима био близак, али нажалост недовољно познат. Књига је штампана ћирилицом, јер је намењена српском делу нашег народа. Техничка је опрема врло добра. Добро би било кад би се неколико штампарских грешака, које каткад замрачују смисао песме, исправиле на засебном листићу, који би се додао сваком примерку иесама. Б-ц