Општинске новине

582

Београдске општинске новине

извођења може издати накнадна промјенбена дозвола, као и обзиром на чињеницу, да је власник градње већ једном потписао нацрте и тиме пристао на изведена отступања од грађевне дозволе, а који су нацрти одбијени само с разлога тога, што је у њима бида предвиђена изградња другога спрата. Нема законског разлога, да се грађевном подузетнику овакво увјерење неизда у претпостави, да нацрти и рачуни одговарају закону. Пошто су на новоградњи Вурм-Фалс Шапире установљени недостаци и одступања од одобрених нацрта и издане грађевне дозволе, управне су власти правилно у смислу §-а 91 грађевинског закона ускратиле издање употребне дозволе и уједно издале сходне одредбе гледе одстрањења установљених недостатака. Неправилно су напротив поступале када су градитељу инж. Неубергер Леону ускратиле горе наведено увјерење." Међутим, по жалби противне етране, Државни савет својим решењем бр. 2931 од 18 маја 1938 год. поништио је цитирану пресуду управног суда, нашавши да општина није обавезна на издавање траженог уверења и то са следећих разлога: „Да је управни суд ожалбеном пресудом погрешно нашао, да је грађевинска власт била дужна, сходно одредби § 88 Грађевинског закона, на молбу градитеља инжињера Неубергера, узети у оцену промјенбене нацрте и статичке рачуне, и ако их власник градње није потписао, па издати молиоцу уверење о томе, да ли исти одговарају законским прописима. Јер, како то произилази из § 82 Закона о општем управном поступку, управне власти издају уверења о чињеницама утврђеним у границама свог службеног делокруга. А према § 88 ст. 1 у вези § 87 грађевинског закона грађевинска власт првог степена испитује само оне пројекте који су потписани од власника градње и законом овлашћеног пројектанта. Према томе не лежи у границама службеног делокруга, (надлежности) грађевинске власти првог степена испитивање и оцена оних пројеката, који нису потписати и од власника градње, из чега произилази, да о законитости тих пројеката та власт по закону не може давати никаква уверења. Са изложеног ожалбена пресуда је у означеном делу поништена." И службеници Дирекције трамваја и осветљења имају право на рачунање ратних година за

пензију (§ 270 ст. 1 т. б Чин. зак.), а Статут Д.Т.О. од 1929 године у колико не садржи одредбу о овоме противан је закону о градским општинама и као такав не важи у том погледу. Пензионисани службеник Дирекције трамваја и осветљења, коме нису урачунате за пензију и ратне године, тражио је признање истих позивајући се на § 270 ст. 1 т. б Чин. зак. у вези са § 104 Закона о градс.ким општинама. Од овог тражења је био одбијен са разлога, што у Статуту Д.Т.О. општине града Београда од 1929 год. нема одредбе по којој би се за пензију рачунале и ратне године, а да }г тај Статут, што се тиче рачунања времена за пензију, на снази у смислу § 156 у вези са § 159 Закона о градским општинама. Међутим, Државни савет својом пресудом бр. 10341 од 5 маја 1938 године уважио је тужбу заинтересованог службеника и поништио је министрово решење у овом питању са следећим образложењем: ,,У § 104 Закона о градским општинама, одређено је, да одредбе о пензијама за државне службенике имају се сходно смислу примењивати и на градске службенике у колико овим законом није друкчије одређено. У оном смислу дакле у коме се ове одредбе примењују на државне службенике, а одредбе садржане у чиновничком закону. Према одредби § 156 Закона о градским општинама градски Статути, Уредбе и Правилници остају и даље на снази док се не измене у колико нису у противности са овим законом. Како међутим Статут Д.Т.О. Општине града Београда од 1929 год., донет на основу чл. 7 Статута Београдске општине од 1929 год., не садржи одредбу којом би се општинским службеницима признавала бенефиција одговарајућа бенефиција из § 270 ст. 1 т. 6 Ч.з., то је овај Статут противан Закону о градским општинама (§ 104), јер с обзиром на одредбу § 104 Зак. о град. општинама, из које произилази да је законодавац желео изједначење градских службеника са државним у погледу пензије, градски Статути, Уредбе и Правилници су противни овом закону не само онда кад они садржавају одредбе које градске службенике у том погледу стављају у бољи положај, већ и онда кад су градски службеници у односу на државне службенике у горњој правној ситуацији." Саопштио Љубомир Ж. Јевтић, секретар Држав. савета

Књижевна хроника

„Плима и осека" г. Властимира 0. Петковића

Г. Властимир С. Петковић је познат читалачкој публици својим доживљајима из рата —■ писаним занимљиво, верно и уметнички, тако да могу да послуже као документи из тих тешких и бурних дана —- као и духовитим сатирама из нашег друштва. Најновији његов роман „Плима и осека" (у издању књижаре В. Н. Рајковић и комп.) јесте дело ширих размера и дубље психолошке анализе. Ту је дао пресек нашег послератног друштва, са немилосрдним деконстрацијама свега трулог, хохштаплерског, корупционашког. Повезао је на згодан начин савремено село и град, открио њихов заједнички крвоток, струјање из села у град („плима") и обратно („осека"). Рат је сувише приближио село и варош. Не само сељаци, него и сељанке се сналазе врло брзо у вароши,

примају, са варошким оделом, и политуру варошке цивилизације. „Високо" варошко друштво, које цени само новац и телесна уживања, није много одмакло од покретног слоја села, које се лако сели. А кад то село доноси здравље, телесне примамљивости и новац, онда се врло брзо уздигне до својих рођака у вароши. Г. Петковић је живо и непосредно оцртао село, уносећи у своје описе свежине и топлоте. Зна да уочн карактеристичне детаље и да их лепо саопшти; вешто аналише душе и појединаца и сеоских маса. Неколико добро оцртаних типова, иако су верно копирани из живота, постају репрезентанти извесних струја и појава у животу, читавих друштвених група.

Б-ц