Општинске новине

550

Београдске општинске новине

шили јавни гласници и добошари, који су око себе скупљали радозналу светину. Данас то врше рекламски огласи. Разуме се да ти огласи — нарочито они на кућама и над крововима — коликогод могу да послуже естетизовању улице, они исто тако могу да допринесу њеном накажењу. Све зависи од вештине и укуса уметника, који те ствари раде. Има, међутим, плаката и ноћних афиша у шареном пламену, које су мала ремек-дела у своме роду. Физиономија Београда није једнолика; она се мења на разним његовим странама. Улица је Протеј који непрестано мења облик и показује ново лице. Ако, на пример, напустите главну артерију, узнемирену и усковитлану улицу Кнеза Михаила и Теразије, па се поред хотела Лондона спустите у Милоша Великог улицу, имаћете утисак као да сте зашли у неку париску авнију. Та улица има своје посебно обличје. У њој нема ничега што би потсећало на борбу за живот; све је у њој елегантно и за пријатан одмор удешено. Ту се свет шета шетње ради, пешице или на коњу, али осећате да су људи, који ту шетају, оставили на страну сваку бригу. Види се јасно да то није свет великоварошких улица, који равнодушно јури за својим послом и нема очију за живе створове, који мимо њ пролазе. Милоша Великог улица, у којој 'су нека од важнијих министарстава и два три страна посланства, лишена је готово сасвим хотела за странце и кафана са облигатним „Џазом". Чак и саобраћајци, који на њој одређују правац колима, као да својом силуетом додају нечег отменог општој физиономији те београд-

ске улице. (Неестетски може да утиче само жандарм кад се по улици шета с натакнутим бајонетом.) —♦Јединствен природни положај овог белог града на падинама Дунава и Саве, чини да се странци врло брзо у њему снађу. Београд, истина, нема још толико скверова и мањих паркова, колико би захтевала збијена насзљеност његова центра; али се зато његов Калемегдан непрестано проширује и пролепшава. Поглед са тог омиљеног београдског шеталишта, нарочито ноћу, кад хиљаде сијалица описују џиновски полукруг што се пење ка Славији и Бањици, те преко Топчидерског брда спушта на Чукарицу и Савску обалу, тај поглед је просто и просто величанствен. Странци то једнодушно признају. Али би они — ако хоће да буду искрени — овом старом и напаћеном граду морали још нешто признати. Они би морали признати да су га непријазни суседи и ратови стално спречавали у његовом грађевинском развоју. Сваки камен у њему бивао је преливан крвљу у борби за опстанак и политичку слободу. Ипак, Београд је данас углавном изграђен. У њему се буди нов живот, почиње да израђује нова судбина. Нека би Бог дао да срећна инициатива, која је руководила његов материални напредак, београдске грађане упути стазом умерености и реда да би тако могли да целој земљи послуже као пример за поштовање и мета за угледање. Марко Цар