Општинске новине

Прастари Сингидунум и његови народи

553

Тара од њих вОди своје име; Дардани, источно од ових, од Црнога Дрима до Мораве и Пчин>е; Пеони, чији су главни градови: Разлог, Дивар и Билазора (Велес). Пеони су живели у кућама саграђеним на кољу и хранили се рибом; други су живели у кућама на кољу у Пресбанском језеру (село Наколци). У доба Македонског краља Филипа, био је старешина над Илирима Брадил, кога је Филии победио 359 пр. Хр. и чију је престониду Охрид заузео. Брадил је погинуо у овој битци. 2 ) Сигиндунум освојише Аутарејци, када потискоше Тривале из њихових седишта, те су Илири, Аутарејци, постали господари тривалских крајева. Али, и ово освајање Сигиндунума од стране Аутаријата није било дугога века. Нзих потиснуше други народи. 3 — Стини Ко су ти Сигини? Одакле они дођоше? Јесу ли имали какве племенске везе са другим народима или нису? На сва оваква питања, покушаћемо да одговоримо, у колико нам је год то могуће, према историјском материјалу кога имамо под руком. Раније од 500 год. пре Христа, Сигини, једно скитскомиђанско племе, основаше свој град на рту више Саве и Дунава. У 300 год. пре Христа, Келти из племена Скордиска, насељавају тај рт, на коме оснивају свој главни град, који доби своје име, чувено у историји света, СиГиндџнум. Бедеми овога града, по свој прилици беху начињени од једнога неотесанога џиновскога зида. 3 ) Иродот, отац историје, ево шта вели о Сигинима: Пошто је претходно споменуо Трачане, он овако вели: „Што се пак тиче ове области преко Дунава, која се простире на северу (Панонија), нико нам извесно казати не зна, какви људи тамо живе; него, види се да је врло велика и бескрајна пустиња. Све што сам о томе могао сазнати, јесте то^, да се тамо налази некакав народ који се назива Сигини (Сигинои) и да носи миђанско одело. Нзихови су коњи по читавоме телу космати, дугачких длака по пет палаца и широка носа; они су малени, као погрбљени и неспособни да на себи носе јахача. Али, упрегнути у кола, они су врло брзи, и због тога се становници служе понајвише колима. Оаи Сигини простиру се до суседства Венета на Јадранскоме Мору. Прича се, вели Иродот, да су ти Сигини миђански насељеници; али, ја не могу никако замислити, како су Миђани могли основати такву далеку насеобину. Међутим, дужина времена која доводи у ред све ствари

2 ) „Одломци" с. 195 М. С. Милојевића, 1872. 3 ) КариН, „Србија", 1887 г.

ово оправдава. Лигури, који живе више Масилије (Марсеља) називају трговце Сигинима. Кипријоти пак тако називзју своја конља". 1 ) Миђани и Персијанци 2 ) живљаху у пределу који је познат под именом Иран. То је једна азијска пространа висораван, која се протеже од реке Тигра па на запад до области реке Инда, и од Каспијскога Мора и степа на северу, до Персијскога Залива и Индијскога Мора на југу. Планине су на истоку, западу и југу, где има поред река и плодне земље. Мидија је на северу Ирана, између Каспијскога Мора и реке Тигра; на северу је бреговита, а долине су између брегова плодне и наквашене потоцима и речицама, које са брегова највише теку Тигру. Брегови су покривени боровом и храстовом шумом; у, долинама обделавано је жито, подизати воћњаци са свима нашим воћним дрвећем: трешњама, јабукама, шљивама ит.д. Мидија је била сточарска земља, и њени коњи у старо доба били су чувени. Престоница Мидије била је Екбатана. Како је цар Кијаксар (632—595) управљао Мидијом која се је простирала све до Црнога Мора* где је био њен град Амиз, то је могућно да су Миђани могли прећи одатле на ушће Дунава и допрети у Сигиндунум. Као добри одгајивачи коња, Миђани су то наставили и у овоме месту. Сигини, вели проф. Лефевр, трговци и извозници оружја од метала и гвожђа, били су као и Скити обучени по миђанскоме начину у дугачко одело, које су они опет позајмили од Келта. 'Заиста, Скиги су могли доћи из Мидије, где су Скити врло дуго живели. Тако Халиби, настањени између Јерменске и Антропатене, израђивали су гвожђз које је Ескил називао халипским. Међутим ово су били Скити. Омир спомиње као суседе Трачана и Мизијанаца у својој Илијади (XIII) и некакве Галактофаге „најмудрије и најпаметније људе". У VIII в. пре Христа, на место ових појављује се име Скита, које се спомиње у песника Хезиода, из тога доба. Ово име знали су Грци настањени на обалама Црнога мора, Јер ови Скити, прешавши Кавказ нападоше Миђане за време миђанскога цара Кијаксара, и пленише Мидију 28 година. Други део Скита одбаци Гете и Трачане, па заузе лезу обалу Дунава, која се после назва Малом Скитијом. Скит Анархазис у VI в. пре Христа,, сматран је за грчкога мудраца, а 508—506 г. пре Христа Скити потукоше персиијскога цара Дарија, када је ова ; прешао на леду обалу Ду-

1 ) Лефевр 159 160 (Сегташв А11а^еб, оп$5те е<: сгоуапсез раг АпЈге Се {еуге РгоЈеззеиг а ГЕсо <1'Ап1горо1о2'е — ауес ипа41аз с!е 32 саг1ев — Рап8 1903)Катанџић, сто. 114. — 3) Лефевр, стр. 160. 2 ) Прокић, „Стара Историја" стр. 151.