Општинске новине

554

Београдске општинске новине

нава. 3 ) Услед тога ратнички глас Скита би раширен врло далеко. Они су били номади, сточари и земљорадници. Скити са Азовскога Мора (краљевски Скити) продавали су Атини своЈе жито. Скити су били непосредни суседи Иранијеваца, те су припадали аријевској раси, што сведоче имена скитских краљева: Арија, Аријопета, Паризада, Одавде се види да су Скити били индо-европскога порекла. Према Иродоту, скитска је пространост у V в. пре Христа била врло велика: од Карпата па до Каспијскога мора. Међутим, Скитија је обухватила цео онај огромни простор од Волге па све до Јадранскога Мора. 1 ) Иродот вели да су седам наречја била говорена између Каспијскога мора и Истроса (Дунава), те су старешине најглавнијих племена употребљавали седам разних тумача, како би се Скиги споразумели међу собом. У ствари, то је био само један језик скитски. У врло давно доба продреше скитска и словенска племена у дунавску равницу, па се настанише између Нземена и ушћа Дунава: Роксолани, Бастарни и Пеуцини, а друга, истакнутија напред, на западу и југу: Лугејци (Пољаци), Венеди или Венети на Јадранскоме Мору.-) У Иродотово доба, вели проф. Лефевр, 3 ) а то је у V в. пре Христа, народ који је дуго времена давао своје име целој тој огромној маси словенских и пословењених народа, био је народ Сармата или Сал]ромата. Ови су били настањени између Каспијскога и Азовскога мора. Ево шта вели о њима Иродот (IV—21): „Прелазећи Танаис (Дон), ми више нисмо у Скитији, већ улазимо у Сармате (Сауромате), који су настањени од Палус Меотида (Азовскога Мора) у простору од 15 дана хода, где нема никаквога дрвега, ни

3 ) Дарије пређе Дунав на мосту од чамаца, па зађе дубоко у степе Скита (сада Јужна Русија). Између Дунава и Дона, лутао је два месеца, не могући никако достићи скотске коњанике, који се пред њим повлачаху, пошто иретходно опустоше и уништише цео крај у коме отступаху пред Даријем. Када глад нападе на Даријеву војску он се поврати на Дунав, да би отступио. Тада му Скити послаше чудновате поклоне: птицу, миша, жабу и 5 стрела. То значи': „Персијанци! Ако не одлетите у ваздух као птице, ако се не с&кријете под земљу као мишеви, или не поскачете у воду као жабе, ви нам нећете умаћи, већ ћете изгинути од наших стрела". Мост је на Дунаву чувао Хестија, тиранин из Милета, кога су Скити молили да мост разруши, како ниједан од Даријевих војника не би изнео главе. А Дарије је пошао на Ските са 700.000 војника и 200 лађа. Хестија одбије ову молбу Скита и Дарије са остацима своје војске пређе у Добруџу, па одатле у Тракију, коју целокупну заузме. (Прокић, „Стара Историја" стр. 146147). Ј )— 4 ) Проф. Лефевр, стр. 157—160, вид. карте под бр. 16 и 17.

дивљег ни плодног. Више њих су Будини, чије је земљиште покривено сваковрсним дрвећем." То је дакле једна задобијена тачка. Према Иродоту, Сармати су били у ствари само једно скитсхо племг. Они и Скити, њихови суседи, говорили су наречјем једнога истога скитскога језика, иако су ова наречја била многобројна. Отуда су и имали седам тумача да би се споразумели. Али, како је даље било кретање ових Сармата, што се тиче баш овога нашега излагања? Ево како је било, Од V в. пре Христа, према проф. Лефевру, оно је било овако: Северно од Кавказа па до реке Бористена (Дњепра), пут им је био заједнички; одавде се крећу Пеуцгми и заузимају садашњу Добруџу као и део источне Бугарске. У III в. пре Христа они су на ушћу Дунава на острву Певку, које се сада зове Св. Ђорђе. Бастарни, заузеше сав онај простор од Тираса (Дљестра), па сзе до садашње западне Бугарске. У III в. пре Христа, Перзеј, македонски Краљ, узео их је као своје најамнике и плаћао, а (поводом борбе противу Рима. Они нападоше на Скордиске у Илирији. Једно пак племе, под именом Словени, спусти се од Дњепра преко Карпата и Београда, те се заустави у данашњој Херцеговини, а од Карпата спустише се и Венеди или Венети, који населише данашњу обалу Венеције на Јадранскоме мору. Сигини, заузеше крајеве почев од Словенчаких Алпа, па долином Саве и Драве до утока ових река у Дунав, затим утоком реке Тисе и током Дунава, допреше до у саму средину данашње Румуније, где се измешаше са Бастарнима. Према овоме Сарма тија је у томе добу (V* в. пре Христа) обухватала сав онај простор од Карпата па до Јадранскога мора, чији су јужни део населили и држали Сишни. Та пак Сарматија била је у ствари део Скитије, а ова се је простирала све до реке Волге. Историја нам нијз изнела ниједан рат између сарматских племена, већ је између њих и Скита владао мир. 4 ) Име ових Сигина, Сармато-Скита. остало је Београду, који је се називао СиГШцучум, што значи „Град Сигина". Реч пак „дунум", означава и брег, као што је јелински географ Страбон, у својој географији, брег узимао за варош или град. Како су пак по Иродоту, Лигури називали трговце Сигинима, оцда је Сигиндунум значио тржиште или трговачко место. 5 ) Клаудије Птоломеј први спомиње на грчком Сишн-дднон међу варошима Горње Мезије, садашње северне Србије. Нзегов је назив тачан, јер вели „СиГин" а даљни оснивачи Београда били с,у заиста Сигини, а не СинГгМи, што се у даљем току времена није држало. За Птоломеја, Сигин-дунум јесте првг. варош на Дџнаву■

5 ) Катанчић, стр. 129.