Општинске новине

11*

Прастари Сингидунум и његови народи

555

Према итиереру-ходепорикону-Лнгионинову, 6 ) Сигиндунум јесте град. У опису царства стоји забележено, да је Сигиидунум седиште Четвртога Флавијевога Аегијона, а под војводом Горње Мезије, сада Србије. Тадањи Сигиндунум био је велика и леиа варош. Ово сведоче и нађене плоче, како вели Катанчић у „Спомен Београду", и 49 Гроб'них сиоменика са натписима, које су Аустријанци пронашли копајући шанчеве, приликом освајања Београда. Даљи писци као: Сократ, Никифор, Калист и Прокопије спомињу Стиндунум, да је он прва варош на Дунавскоме бреГу, као што то спомиње и Цезарије. Они га називљу СинГедон, СиШедон и СинГедонијани. Хијеродес вели „Сингидонос, управитељство Мезије." Зосим пак тврди, да је Граци]ан, бежећи, ухваћен и убијен од АндроГација на мосту код СинГидџна- Ко из Паноније у Мезију прелази, тај мора прећи преко Саве, те је морао ту бити и град. Теофилакт Симоката вели „СинГедоН опасују две реке", па за једну вели да је Сава. ФилостоиГ „У СенГидо)ну Мизије." Теодорит назива СиШидонум а Кедрин „СинГидона." Професор Лефевр назива га СиГиндунум. После овога, ишчезава име Стиндџнума или СинГидунума, па за увек остаје српско име Белтрад или ЂеоГрад, о чему нам цар ПорфироГенит пружа доказе (Катанчић, Спомен Београда, Гласник V, 128). Са оваквим завршетком речи „дунум", Сигиндунум показује дуго сусество или стапање Скита са келтским народима Таурисцима и Скордисцима, који оставише своје трагове у долицама река Драве, Саве и Дунава. Тако од народа Гауриска постадоше вароши Нореја, сада Љубљана, Таурунум, сада Земун, а од Скордиста Дуросторум, сада Силистрија, и Сигиндунум, сада Београд. 1 ) Словени се, дакле, кретоше западу и југу, под именом Сигина, те заузеше све крајеве до Јадранскога Мора. Име СловеН носило је једно сарматско племе, те се оно доцније распростре на све народе који су говорили, иако наречјем, ипак једним истим језиком. Реч „слав", равно је грчком „клевос", или „клес": Хераклес, Периклес итд. — од Индо-Европског корена „клу" или „слу", а то је размишљат^, схватити — што значи Глас, слава. Тај нови свет из непосредне близине Иранијеваца об.ухвати цео онај огромни простор између Каспијскога мора и Висле, између Волге, Црнога и Јадранскога мора. 2 ) У Иродотово време то је била Сарматија, од имена Сармата, те се 6 ) Антонин Побожни, римски цар од 138—161. Испинерер, јесте речник места у римској царевини са растојашима од Рима. Ј ) Проф. Лефевр, стр. 160. 2 ) Проф. Лефевр, стр. 156—157.

Сармати и јављају као оснивачи Сигиндунума или Београда. А доцније, на место име Сармата јавља се име Словени. Какав је био живот у Сигиндунуму, за време од V в. пре Христа па до I в. хришћанства? На ово питање тачног одговора нема. Једино што би се могло рећи, то је, да су Сигиндуњани живели онаквим племенским животом као и остали Сармати, и Скити, измешани са Галима или Келтима. Што знамо, то је да су Сармати, као Сигини у Сигиндунуму, говорили сарматским наречјем: али скитским говором. Упоредна граматика језика, чија би основа била санскритски језик, могла би нам дати приближан одговор на питање којим су говором становници Београда говорили. Али што знамо, то је да су и Скити и Сармати, па дакле и Сигини, чисто аријевскога порекла, као што сведоче напред изнета имена скитских краљева. Сигиндунски говор или скитско-сарматски био је прелаз од говора источних Аријеваца у Азији ка европским Аријевцима у западној Еврори. Скитски говор, а наречје сарматско, јесте онај који се је говорио у Сигиндунуму у то доба. Обичаји су морали бити у Сигиндунуму приближни обичајима племена из којих су постали становници овога места. Узмимо ратовања. Код Сармата је био обичај да погубе само стотога заробљеника, а не остале, што је доказ колико толико поштеде живота осталих људи. Код ондашњих других племена овога није било, већ се је дешавало, да су сви заробљеници побијени. Могућно је, да је овакав начин ратовања био и код Сигина. Враџбине и врачања тада су била права вера код свих народа, па и код Сармата, Скита и Сигина. Код Сармата врачеви с;у врачали: кору од липе обавију око прста, па када ; одавијају ову кору, онда врач изговара пророчке речи и враџбине, вели Иродог. Исто тако_, можемо веровати да је овако било и код Сигињана. Из једне приче се види, код Иродота, да сарматске жене иду у лов, да јаше коње и да се облаче као људи, што је све доказ њиховога јунаштва и храбрости. Сармати, вели Тацит, проводе свој живот н : а коњу и иду за плугом. Као што се одавде види,, Сигињани, који су сарматско-скитско племе, могли су имати исте овакве обичаје, те су Сигини били и сточари и земљорадници и трговци и ратници, а њихове жене храбре и јуначне. На 2380 година, раније од нас данашњих Београђана, овакве одлике Сигин.а могу бити само похвалне, што је доказ да Београд и у томе давноме добу показује исте особине које је показао до данашњега дана, а то је рад, рат и трговина. (наставиће се) Радивоје К■ Новаковић