Општинске новине

II Београдски јесењи међунар одни сајам

601

Из обима изложених предмета види се да је пре било воље да се дође на Београдски сајам него ли трговачке претензије, Међутим, чудо које је Турска учинила у своме индустријском напретку може да нам да много богатију изложбу идућих сајмова и овај павиљон може да се покаже премален, као што је то ве^ случај код неких држава. И Швајцарска је ове године најавила своју намеру за продирање на Балкан кроз Београдски сајам. Она је у павиљону бр. 3 дала изложбу која се може поделити у два дела. Један комерцијални, у коме су изложени предмети електротехничке индустрије (прецизна механика, геодетски инструменти, разни апарати и алати, машине за писање и рачунање итд.). Други — туристички део, који се састоји из графикона, карата и фотографија ове по превасходству туристичке земље. * * * Овај непотпуни приказ, учињен без нарочитог реда, даје ипак слику појачаног интересовања иностранства за Београдски сајам. Простор не дозвољава приказ учешћа дома-Це радиности који је исто тако на Јесењем сајму одскочио далеко. Њега ■Кемо оставити за други пут. Поменимо само да је на десној страни од улаза за Сајмиште, на доскора запуштеном земљишту пуном рупа и камења, Општина београдска дала преко свога расадника једну лепу изложбу садница, шибља и цве^а. Терен је био уређен, заравњен и кроз лепе стазе, које су преко но-Ки никле на њему, љубитељи зеленила и одгајивачи во+1а и цве^а одабирали су саднице и примерке, које 1=16 после Сајма потражити у Општинском расаднику. * * * II Јесењи сајам београдски успео је потпуно. Управа Сајма је овом приликом лепо искористила досадања искуства и организација је била далеко боља но ранијих сајмова. Још у петак увече, осмога септембра, сајмиште је изгледало као

Са рибарске изложбе

нека велика радионица, у којој се лупа, кује и откива. Камиони с робом су једнако кружили стазама сајмишта, У суботу, ујутру, одједном је

настао апсолутни мир. Све је било на своме месту, у најбољем реду. Овога пута обраћена је много ве^а пажња и на лепоту стандова и декорација. Управа је ве^ раније уклонила неке неестетске објекте, тако да је естетика била заступљена и у целини и у детаљима. Стазе су биле право шеталиште, осветљење појачано а ресторани су примали у себе многобројне посетиоце, који су у њима и по клупама сајмишта тражили одмора између прегледа два павиљона, Цео Београд имао је зачаран изглед сајамских дана. Како је Рођендан Њ. В. Краља био само 3 дана пред отварање Сајма, то је Претседник Оопштине наредио да се оставе све инсталације и илуминације које су биле изведене за свечану прославу Краљевог Рођендана. Теразије су пливале у мору разнобојних светлости, а водоскок се је преливао у лепој плавој боји. Мост, Калемегдан, тврђава и многи други објекти у Београду били су осветљени моћном рефлекторском светлошћу. Овом приликом Сајам је имао интересантне атракције, као што је телевизија, рибарски павиљон са пецањем риба, Јаванска бар-кафана у оригиналном стилу итд. Само се и овом приликом могао приметити недостатак једнога забавног парка који би радио и ноћу. Управа Сајма мораће да учини још један напор да сајмиште дође до оваквог једног парка. За време сајамских дана одржане су у Београду и многе друге манифестације: Конгрес историје медицине, IX Балканијада, Конференција земаљских комора итд. Општина је и овом приликом учинила много и њој и Претседнику г. Влади Илићу, који има највећих заслуга за Београдски сајам, припада велика захвалност. Сајам је све то широко надокнадио. Многобројни посетиоци из земље осетили су, овом приликом више но икада, да су дошли у престоницу и однели су утиске о којима 1пе дуго и дуго код својих ку+на говорити. Појачани приходи од трамваја и аутобуса, као и од хотелских и других такса, надокнадили су и материјалну издашност Општине, Једно питање се само поставља. То је какве су послове направили излагачи? По свему изгледа да су први дани били богати и обе^авали свз богатије дане, јер је интересовање трговаца било велико. Прављени су лепи закључци. Међутим, ратна опасност, коју је произвео захтев Немачке према Чехословачкој и изгледи на све већу могућност оружаног сукоба, изгледа да су утицали да се ти лепи изгледи за послове не остваре у потпуности. Ипак су, и поред тога, послови прављени и што нас може нарочито радовати, учињени су интересантни закључци не само за Југославију, него и за околне земље. Нарочито је Холандија са пласирањем својих колонијалних производа задовољна. Београдски сајам постаје центар на коме се закључивати директни послови и за околне земље. Д-р Стеван П опови^. ч*