Општинске новине

620

Београдске општ инске новине

и напомене. Преко монументалних степеница, пролазећи кроз једну мању салу у којој је изложен цео низ портрета угледних Венецијанаца и две сале с радовима венецијанског скулптора Канове, улази се у онај део Музеја који нас својим објектима непосредно уводи у прошлост града. Једна за другом следе: сала свечаних састанака, сала тз. „Согшшззтш с1исаН", уистину сала која садржи прекрасну збирку дивно илустрованих рукописа; сала у којој су изложени богати и занимљиви костими високих градских и државних функционера; мала сала с портретима дуждева, богате сале оружја, сале у којима су скупљене успомене великог венецијанског дужда Франческа Морозинија, нумизматичка сала, све до чувене ,,0иас1гепа", сала у којој се налазе највеће сликарске уметничке реткости Музеја. Уметничке слике налазе се и у осталим салама, било да својим мотивима надопуњују изложене предмете, било да служе као илустрација уметничког развоја доба на које се изложене збирке односе. Осим једне једине собе .,5а11е1;1а гЉаШ с!исаН", све су сале тако пуне објеката, да се око на њих тек постепено привикава и да се тек врло полако добија могућност индивидуализације. Ова иста велика количина објеката запажа се и на другом спрату Музеја Корер, у ком је редовно број посетилаца далеко мањи. Међу колекцијама које су сменггене на овом спрату налазе се и „Изгледи Венеције" почињући од петнаестог века. Ова збирка сећа на збирку нашег Градског музеја, поклон почив. индустријалца Ђорђа Вајферта, која обухвата изглед Београда почињући приближно од истог доба. Нарочито се угодно дојима и сала која садржи тз. ,,Мапе§о1е", разне ,,ге§о1атеп!е" братовштина, уметничких удружења.... Њихов нарочити интерес лежи у богатим минијатурама којима су украшене, дивним корицама, а тако и у читавом уређењу сале у којој су изложене. Уопште, и на првом и на другом спрату поред великог броја задивљује исто тако само богаство и лепота објеката, њихова уметничка и историјска вредност, која се у богатом декору палате Музеја још јаче истиче. Музеј Рисорђимента упоређен с Музејом Корер пружа сасвим другу слику. Нема више тог обиља објеката, луксуза, богатства, али он привлачи самом својом идејом, епохом и људима које представља до те мере, да то у многом погледу све остало надокнађује. Међу изложеним објектима главно место је дато фотографском и штампаном материјалу. Интересантне су и ванредно духовите и карикатуре које се односе на поједине периоде туђинске власти, као и разне ироничне и саркастичне песме. Ту се још једном потврђује главна идеја овог музеја: не материјална вредност објеката, већ њихов значај у идејном погледу, вредност евокација коју они изазивају, успомена које претстављају. И сам систем излагања је потпуно други: стро-

го хронолошки, с већом индизидуализацијом сваког појединог предмета. Нарочити утисак производи соба у којој се налазе слике и документи, који се односе на револуционарну 1848. Ту се налазе и слике С. Пелика, браће Бандијера, успомена на Н. Томазеа и тако редом. Исто тако интимно и занимљиво, па макар да је сасвим скромно, делује одељење у ком су прикупљене успомене на Гарибалдија. Испод сваког објекта доследно је проведен систем написа, осим тога и свака сала, а свака сала је један завршен период, носи своје посебно име.

Венецијански Градски музеј „ЗеИесепГо" — „Са Кет,готсо" на Канал Гранде

Трећи градски музеј, Музеј седамнаестог века — Моб1га с!е1 беИесеп^о — смештен је у импозантној палати Са Кеггоп^со, једној од оних које маме погледе задивљених путника док се возе венецијанским, увек, а нарочито у ноћи толико привлачним Каналом Гранде. И палата и изложени објекти, све то оживљује један сјајни век венецијанске прошлости. У Рецонико град је хтео да оживи раскошне амбиенте венецијанских племића седамнаестог века! Кроз дивне и простране сале, у којима са плафона и зидова гледају фреске и слике: Пиетра Лонгија, Росалбе Кариера, Тиепола, Пулчинела, посетилац пролази с осећањем истинског дивљења. Сваки час изгледа као да ће сјајна поворка богатих дама и господе у раскошним оделима овога века испунити празне просторије у којима је све спремно за њихов дочек, све до пуне штимунга сале за свирање. Али има на овом истом Каналу још једна не мање привлачна палата, која се као и Рецонико огледа у његовим водама. Она се, и обзиром на своје спољашње, као и унутрашње господарство, уметнички утисак саме грађевине као такове, не може ни са чим упоредити, нема такмаца. То је знаменита Ра1а1а Са с1'Ого, која је такође претворена у музеј. Сва у венецијанској готици, она дише једним посебним духом прошлих векова. Дубока су-