Општинске новине

Библиотеке и музеји великих градова

621

гестивност, моћ места овлада посетиоцем непосредно код самог улаза. Господство овде не вређа и не буди завист, већ покорава остављајући само дубоку сету у души због вечне пролазности ствари. Кроз мали, пун мириса

Златна кућа — чувена „Са с!'Ого" на Канал Гранде, сад музеј

вртић улази се у дивни атриј, који је делим!ично, тамо где се налази и ванредно фини зденац, отворен, тако да се повећава контраст светла и таме, игре сенке и светла, које се тако хармонично укрштавају. Све је пуно благих сенка, финих линија, све је у звуку гукања голубова у врту и дворишту, безбројних гласова других птица, њиховог безазленог цвркутања и певања изазвана светлошћу дана и топлином сунца. Налазећи се у атрију, човек двоји да ли би даље ишао. Ту је све што треба: тишина, мир, лепота, говор прошлости, којој се још нитко жив није могао отети. Два голуба играју се, лете високо према плафону атрија. Фино им шуште крила, елегантно кружећи спуштају се на поломљене колоне. Пар је. Она би очито хтела да остану скупа на истој колони, али он игру наставља, прелеће на другу, и тако у непрестаном кружењу, мењајући улоге, круже по цео дан. Стари богови и божице који су овде нашли своје место: Дијана, Хермес, Аполо са својих стубова гледају се, и макар да су од камена, изгледа као да се радују радостима живих људи. Није ни чудо, сунце их тако благо осветљава. Међу њима, који су тако бели, пролазе високе фигуре двају младих монаха, чије се црне хаљине одбијају о њихову белину. Над зденцем, са прозора славуј се заноси својом песмом. Пред клупом која гледа према зденцу, на сломљеној колони остало записано име племића Франкетија ком је Палацо припадао. Негде у оваквом атрију мора да је седео наш госпар Иво кад је сањао сан о својој „Госпођи са сунцокретом". У унутрашњости Палаца, поред мајсторских радова венецијанских и страних сликара, задивљује старински наме-

штај, резбарије и сам распоред појединих одељења. На све стране балкони, високи прозори, а одасвуд јединствено привлачан поглед. Преко уских степеница води пут у најинтимнији део Палаца, две последње собе, које су својим положајем достојне сањарске Десдемоне, или племените и проницљиве Порције. Лево се види Понто ди Ријалто, десно Палацо Вендармин. На Ријалту врева као од искона. Не треба много да, гледајући одавде, замислимо и племенитог Антонија који узалуд чека своје галије, и погрбљену фигуру Шајлокову... Одлазећи из овог Музеја, пуна интимности и топлине, одлази се као из кехог драгог, давно знаног места, које је човеку нешто дало и у ком је и он оставио нешто од својих осећаја и мисли. Својим радостима, надама, жалосгима, изразу захвалности Венецијанци су давали израза у подизању дивних колективних домова, цркава, чији је не само број ванредно велик, већ које су исто тако предмет дивљења и као архитектонске творевине, и, свака за себз, као прекрасни музеји у којима су венецијанско сликарство и уметност нашли своју пуну примену. Поред величанствене и по својим мозаицима јединствено богате цркве св. Марка, која се указује оку у свакој секунди, јер се и данас као и у читавој прошлости око ове цркве окреће сав јавни и друштвени живот града, нарочито се истичу, као надопуна историјске и уметничке мисли, две величанствене цркве: Ргаг1 1 8ап С10Уап1 е Рао1о, Пантеони Венеције, у којима су сахрањени венецијански дуждеви и други велики Венецијанци. У Фрари се налази гроб Тицијанов и Каконин. Овде се налази и знаменита Тицијанова Мајка Божија, звана ,,1 ^А88ип{а",која ову цркву чини једном од најпривлачнијих. У непосредној близини цркве налази се градски Архив, један од највећих архива на свету. Смештен је у старом манастиру, чије прекрасно двориште са својим осамљеним и никад ничим не нарушаваним миром даје пуну могућност да се схвати и осети лепота архитектонске мисли која је у овим старим манастирским двориштима нашла свој израз. Одавде се види и црква Фрари. Млади архивар који ми је показивао архиву, и тумачио све што је с тим у вези с много ерудиције, показујући манастирско двориште и суседну цокву Фрари, није се могао сусдржати да не истакне њену лепоту, додајући као под неком психичком поесијом, да се тамо налази ,,ГА88ип1:а" ! .. . Сан Ђовани е Паоло налази се на сасвим другом крају града, у непосредној близини тако званих „РшкЗатепћш поуа", где се, између копна и острва на којима се налази Венеција, шири лагуна. Пред црквом се налази диван скулпторски рад Верокија (приказује чувеног венецијанског војсковођу Барт. Колеонија на коњу), понос ренесансе. У цркви, у тихом миру, уз молитве с олтара, почивају венецијански дужде-