Општинске новине

676

Београдске општинске новине

у својим тужбама истичу: Да је управна власт у спорном случају одобрила искоришћеше површине градилишта за подизање зграде у већој размери него што по чл. 6 т. 1 Грађевинског правилника за град Београд износи максимум допуштеног искоришћавања површине градилишта — овај пропис допушта искоришћавање највише до 80°/о а, према тужби, у спорном случају површина градилишта ће се искористити за зидање до 90°/о. Затим, у тужбама се приговара да је у конкретном случају одобравањем планова и издавањем грађевинске дозволе, птто је оснажено оспореним министровим решењем, повређен и пропис чл. 53 т. 3 Грађевинског правилника за град Београд, који забрањује подизање у густом насељу радионица, предузећа и творница које производе велику лупу и ларму, у који ред, према тужбама, спада и предузеће о чијој се изградњи овде ради. Исто тако, тужбе приговарају и због повреде Грађевинског правилника за град Београд — чл. 8 ст. 2 т. 1 и ст. 4 — који говори о удаљености уличне од дворишне и удаљености дворишне зграде од суоедне границе — зачеља градилишта, а ни ови прописи, према тужбама, нису задовољени, јер постоје две зграде улична и дворишна, а нема прописног растојања ни између уличне и дворишне, нити између дворишне и суседне границе — зачеља. Најзад, у тужбама се истиче и то, да је Поглаварство заказало јавну расправу из § 89 Грађевинског закона по решењу Министра грађевина бр. 24988 од 28 јула 1937 год. и не чекајући на правноснажност тога решења, да та расправа, поред тога, није била спроведена у смислу § 89 Грађевинског закона, јер није извршен заједнички увиђај власти у чијој је надлежности издавање одобрења за подизање односног предузећа — Поглаварство као грађевинска власт и Одељење за радње Управе града Београда — и да на ту расправу није био позван један од сопственика суседних имања. Државни савет налази: У конкретном случају било је основа за прекорачење максималног искоришћавања површине градилишта за подизаше зграде из чл. б ст. 1 т. 1 Грађевинског правилника за град Београд, пошто је у питању грађевина чије је изграђивање допуштено и на целокупној позрпгини градилишта, по чл. 6 ст. 5 Грађевинског правилника за град Београд, а уколико у спратовима те грађевине има станова и одељења за дуже становање иста је прилагођена, што се види из приложених планова, последњој реченици пом. чл. б ст. 5 Грађев. правилника. Према томе, искоришћеност површине односног градилишта, које по тужбама износи 90°/о, у складу је са прописом чл. 6 ст. 5 Грађев. правилника, а тужбени приговори у овом погледу су неосновани и као такви одбачени. Члан 53 ст. 3 Грађевинског правилника за град Београд забрањује подизање у густом насељу радионица, предузећа и творница које производе велику лупу и ларму, али од ове забране изузима такве радионице за које надлежна власт утврди да се могу сложити са јавним интересима, суседним односима и начином изграђивања предвиђеним регулационим планом и Уредбом о његовом извођењу. Надлежна власт — Одељење за радње Управе града Београда путем нарочите комисије у својој одлуци бр. 12.487

од 25 септембра 1937 год. уетановило је да се кз поднетих планова види да ће у задњем делу зграде у приземљу бити подигнуте и монтиране три ротационе штампарске машине, које ће бити постављене на темеље изоловане корком према опису у накнадно поднетом акту бр. 11996/37 што потпуно обезбеђује суседне зграде и саму зграду штампарије од утицаја потреса и вибрације при раду ротационих машина и задовољава прописе чл. 59 ст. 2 Грађевинског правилника за град Београд." У истој одлуци је наведено и да „према податцима у поднетом акту бр. 11996/37 зидови сутерена зграде штампарије изведени су од набијеног бетона и од суседних зграда изоловани изолационим плочама „таролит" дебљине 5 см. ради онемогућавања преношења звука у одељења суседних зграда; зидови ће у приземљу имати одстојање од суседних граничних зидова 5 см. тј. ваздушну изолацију, а бетонске таванице одозго ће бити обложене изолационим таблама, чиме ће бити задовољени прописи чл. 45 ст. 3 Грађевинског правилника за град Београд и суседи ће бити поштеђени од неподношљивих сметњи од лупе машина и ларме при раду у штампарији." Будући да је на напред изложен начин суседним односима пружена пуна ааштита, без повреда тих односа управна власт је могла, с обзиром на последњу реченицу чл. 53 ст. 3 Грађев. правилника, да у погледу подизања односне грађевине, намењене за штампарско издавачко предузеће, учини одступање од оне опште забране о подизању зграда за таква предузећа у густом насељу, према чему се показује неосновани тужбени приговори о повреди тих односа подизањем односне грађевине и као такви су одбачени. Грађевинска управна власт — Градско поглаварство као првостепена и Министар грађевина као виша власт — утврдила је преко својих стручних грађевинских органа да у случају спорног зидања не постоје две посебне зграде — улична и дворишна — него два дела једне зграде, тесно везани један са другим, који чине једну конструктивну целину. С обзиром на ову чињеницу, утврђену од стране управне власти сходно чл. 25 Закона о Државном савету и управним судовима, отпадају тужбени приговори о повреди прописа чл. 8 ст. 2 т. 1 и ст. 4 Грађевинског правилника за град Београд, који говоре о удаљености уличне зграде од засебне дворишне зграде и удаљености засебне дворишне зграде од суседне границе — зачеља градилишта, каква у спорном случају не постоји. Неосновани су, исто тако, и тужбени приговори да има повреде закона у томе што Градско поглаварство поступајући по решењу Министра грађевина бр. 24988/37, којим је била поништена одлука Поглаварства Г. О. бр. 3109/37 о одбијању грађевинске дозволе, није чекало на правноснажност министровог решења, него је, и пре тога, у извршењу тога решења заказало јавну расправу из § 89 Грађев. закона. Примедбе наведеног министровог решења као више грађевинске власти биле су обавезне за Градско поглаварство као нижу грађевинску власт — § 122 Закона о општем управном поступку — по њима као таквим морало је да поступи, односно да изврши министрово решење, у коме су биле садржане те