Општинске новине

Некролог

677

примедбе, и то не чекајући на правноснажност тога решења, јер према чл. 36 ст. 1 Закона о Државном савету и управним судовима и кад постоји тужба противу управног акта то не спречава шегово извршење, а против односног решења чак ни тужба није постојала. Најзад неумесни су и тужбени приговори о повреди § 89 ст. 1 и 3 Грађев. закона, која би се повреда састојала у томе што на јавној расправи није био позван један од суседа, док § 89 ст. 1 предвиђа саслушање свих суседа, и што надлежне власти — Градско поглаварство и Одељење за радње Управе града Београда — нису извршиле заједнички увиђај, који предвиђа § 89 ст. 3 пом. закона. Тужиоци као суседи присуствовали су јавној расправи из § 89, где им је пружена прилика да оживотв!ора и заштите своја права и правне интересе (§ 70 ст. 1 3. У. П), а ако неки од суседа евеитуално, противно § >89 ст. 1 није био позван на јавну расправу ништа не стоји на путу да тај сусед употреби законом допуштено правно средство у циљу заштите свога права, које право нису овлашћени (чл. 15 Закона о Државном савету и управним судовима) да штите тужиоци. Према § 89 ст. 3 Грађев. закона по мо-

гућству се врши заједнички увиђај у случају кад је у питању подизање приватних грађевина за јавну употребу, за које је, поред грађевинске, потребно и одобрење других власти. По закону, дакле, заједнички увиђај није облигатан него се заједнички врши само по могућству, а кад та могућност постоји оцењује сама управна власт. Будући да је заједнички увиђај установљен само у циљу убрзања поступка око издавања дозволе за подизање приЕатне грађевине намеаене за јавну употребу, ако је у конкретном случају свака управна власт у кругу своје надлежности извршила засебан увиђај, то је могло да буде евентуално Од штете за лице које је тражило односну грађевинску дозволу, а тиме није повређено никакво право нити интерес тужиоца као суседа. Зато се тужба и у овом погледу одбацује. Код таквог стања ствари, правилна је односна грађевинска дозвола издата Штампарско издавачком предузећу „Време" а. д. за подизање грађевине на свом имању у Дечанској ул. бр. 31 кварт I у Београду, а поднете тужбе именованих тужилаца су неосноване и као такве одбачене." Љубомир Ж. Јевтић, секретар Држ. савета

Некролог •ј* Стеван

Хакман војсци. У слободној Србији још се више загрејао за идеје ослобођења и уједињејља целог нашег народа, стекао је извесно искуство у практичном националистичком раду. Зато је, када се је после свршеног рата вратио у Тузлу, могао са много више успеха да развије активност у националистичком покрету. Пред светски рат, када су аустријске власти хапсиле свуда истакнуте југословенске националисте, ухапсиле су и Стевана Хакмана. Он је изведен пред суд са групом тузланских ђака и осуђен на две и по године робије, коју је одлежао у главној казниони за за Босну и Херцеговину у Зеници. За време слома Аустроугарске, после славних победа српске војске, Стеван Хакман се ставља на расположење Народном већу у Загребу, као и многи други омладинци, и ступа у народну гарду, која је одржавала ред до доласка победоносне српске војске у ове крајеве. После стварања уједињене Југославије, пок. Хакман завршава студије и одаје се журналистици. Смрт га затиче као сталног сарадника агенције „Авалв". Отвореним карактером, добрим срцем и пријатном духовитошћу Стеван Хакман је осигурао себи симпатије у друштву у коме се је кретао и радио. Био је поуздан друг и пријатељ, добар члан породице син, брат, муж и отац. Његово тело почива на београдском новом гробљу. Београд — о коме је он као младић толико сањарио, за који је живео и борио се, у коме је гледао оличење свих својих политичких идеала — пружио му је последње и вечно уточиште.

Стеван Хакман, књижевник и новинар, преминуо је 4 септембра т. г. Пок. Хакман је сарађивао у неколико наших листова и чаоописа. Био је сарадник и часописа „Београдске општинске новине". Издао је две збирке песама, које су наишле на леп пријем код читалачке публике због своје оригиналности и свежине. По часописима је штампао више уметничких критика, које су исто тако запажене. Волео је да проналази младе таленте и да их потстиче на рад, да им прокрчи пут у јавности, остајући увек објективан, износећи и негативне и позитивне стране уметника о коме пише. При томе је показивао добрз разви^ен укус и свестрану ерудицију. Стеван Хакман је рођен 1897 у Бањој Луци. Истакао се је својим јавним националистичким радом још као ђак тузланске гимказије. Ушао је свом душом „ у југословенски националиСшеван Хакман стички покрет, који се је после балканских ратова развио до фанатизма. За време другог балканског рата, као шеснаестогодишњи младић, препливао је Дрину са неколико својих другова и учествовао у борбама као добровољац у српској