Општинске новине

Пилот-потпоручник Кнап брани Београд

чекиван >ем. Тих момената, све њихове мисли беху упућеве асовима, а највише нашем: југосдовенском изабранику пилоту-ловцу потпоручнику Кнапу. Наједном, маса као да оживе: поче да се покреће, да дише; један аероплан поред њих беше стављен у рад, отуда од жирија приђе му млад висок пилот и спикер поче да објављује: — „Позор! Ваше Височанство, господо Министри, Ваша Светости, госпође и господо! Међународна утакмица ловачке авиације почиње. Поприште борбе је небо изнад наше престонице... Талијански ас, капетан Черути, полази први. Борба ће трајати четрдесет и пет минута, за то време број оборених балона значиће победу нације коју ас преставља... Позор! Капетан Черути ево узлеће, чујете бесни звук његовог мотора, који у нама изазива дивљење!... Ено, он нагло пропиње апарат и отскаче у вис да добије што више у висини. Балончић је већ пуштен, видите га како одмиче, граби горе где је слободнији. Капетан Черути га је већ стигао и ево борба почиње! Чујете ли силан хук мотора, то се ас устремљује... а видесте ли? Јесте ли видели — како му балончић измиче... о, бога му!... Госпође и господо!... Черути се спрема на други напад, а балон одмиче у вис; пусти ли га изнад две хиљаде метара висине, онда је ствар пропала... Капетан Черути је одлучан, видите ли: под његовом руком дрхти машина, грми небо, нас подилази језа од силине и моћи човекове и... ево! Госпође и господо! Черути обори први балон..." Масом наста пљесак и гибање. У таквом моменту људи нису гледали на нације и ситнице, они су гледали човека, његову снагу. Талијан, Немац, Словен... Свеједно, човек је то, чије дело нагони крв у лице. Из хиљада грла допре једнодушно: браво! браво! Живео!... Живели.... „— Позор! Позор! прекидао их спикер пуштен је други балон. — Госпође и господо, моменти су узбудљиви, видите ли: Черути сада чека да балон измакне па да га нападне одоздо... Ево, балончић бежи, а он се поставља испод, узима мету, он нишани као и сваки стрелац, пропиње свој апарат и устремљује се... Госпође и господо; пилот у оваквим моментима не обраћа пажњу, не гледа, не мисли у каквом ће ое положају наћи са својим апаратом. Ви видите: Черути је сада потпуно одигао свој апарат, он га нагло пење, чини све само да достигне балон, занео се потпуно нападом, упутио се навише, и спреман је већ... На плавом небу, коме су све главе биле уздигнуте, видео се само балончић, већ и сам плавкаст и скоро невидљив, једна плава мрља, и видело се како се ловац устремљује и изокреће се да га нападне. Намештао се он тачно испод циља и очекивао сваког момента да јурне... И одједном, кад је био већ сасвим близу балончића, кад га је сустигао, поставио се тачно испод њега и прикупив' брзину, он

изврши напад: маса прво чу рик мотора, и већ — ваљда пре но што рик и стиже до земље аероплан полете у вис, отскочи, направив' „шанделу", оштро се баци и балончић прште у парампарче... Нестаде га, а масом одјекну громогласно: Ура-а-а-а! и мегафон опет објави у општем хору: Госпође и господо... Черути обори у првом нападу и други балон!... Маса сада опет поче да се покреће. Сви почеше нешто да говоре, да се објашњавају, не слушајући једни друге. Неки наш скоро завидљив на ову победу протествовао је полугласно: — Море није ово на добро, баш тако... Овај их обори много, а наши? Шта ће за њих остати... Па онда викну гласно, тако да се само његов глас чу: Деде нек' излази тај наш, камо га?... Борба се настави. Чим је пуштан нови балон, маса је престајала да дише: притајивала се, упињала се на прсте, гурали једни друге, дували им у лице и буљили очи у правцу попришта борбе. Сви напето очекиваху. Главе су биле одигнуте и пратиле сваки покрет балона и нападача. Као да их је хук мотора очаравао, толико су га зането слушали и као да је сваки покрет аероплана и њих дотицао толико су се били срцем пренели на ваздушну арену. Сваки се замишљао да је и он у аероплану и да он то повлачи руком палицу-управљач и узлеће у вис. А ситуације су постајале занимљиве и узбуђујуће. Нигде се тако ваљда не надражи маса као на ваздушним борбама; њих већ и сам лет човеков опсени, а камоли и његова надљудска борба са замишљеним демоном неба! Колико ли људских срдаца повуче онај ловац за собом, кад — устремљујући се на балон доведе их до крајњег нестрпљења и онда наједном, — залетом као да пробија најчвршћи зид, са силном риком и потскоком баци се на балон... То прожме и обујми све доле. Они затварају очи и предају се срцу. Напад је успео, балон је прско, а маса устрепти, узавре и диже руке да дохвати свога изабраника. ...Јер силно је то, неописиво речима, посматрати одоздо ваздушно борење, то: како се човек, биће од крви и меса, уздигао горе и са огњеним, нељудским крилима, прогони неман. Силно и беспримерно, јер никада се смртни човечуљак није могао одићи од земље, никада маса као ово сада није одизала главе да посматра у небу себе, своје биће, никада сем Христа, пре 2000 година и ово сада када човек лети... Славље је то којем нема равна, задрхти при том слабо, крвљу испуњено парче меса што се зове срце задрхти јер се човек, његов брат одигао у небо и тамо војује. Борба је то какву људи за свога постојања још не видеше. Јер борбе на земљи, битке људи и људи, људи и живогиња, људи и природе, тога невидљивог бога, гледаху они већ од памтивека; али битку човека у небу, још не видеше. То посматраше сада маса од педе-